Иван Хорват (фудбалер)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За другу употребу, погледајте чланак Иван Хорват.
Иван Хорват

Иван Хорват
Иван Хорват

Лични подаци
Пуно име Иван Хорват
Надимак Ивица
Датум рођења 16. јул 1926.
Место рођења Сисак, Краљевина Југославија
Датум смрти 27. август 2012.
Место смрти Њивице на Крку, Хрватска
Позиција Одбрамбени
Јуниорски клубови
1940-1945 Ферариа Загреб
Сениорски клубови *
Год. Клуб Ута. (Гол.)
1945-1957
1957-1959
Динамо Загреб
Ајнтрахт Франкфурт
208 (2)
62 (0)
Репрезентација **
Год. Репрезентација Ута. (Гол.)
1946-1956 Југославија Југославија 60 (0)
Тренерска каријера
1961-1964
1964-1965
1967-1970
1970
1971-1975
1975-1976
1978-1979
Ајнтрахт Франкфурт (помоћник)
Ајнтрахт Франкфурт
Динамо Загреб
ПАОК
Шалке 04
Рот Вајс Есен
Шалке 04

* Датум актуелизовања:
** Датум актуелизовања:

Освојене медаље
Фудбал
Олимпијске игре
Сребро 1952. Хелсинки Југославија

Иван „Ивица“ Хорват (Сисак, 16. јул 1926Њивице на Крку, 27. август 2012) је бивши југословенски и хрватски фудбалер и фудбалски тренер.

Каријера[уреди]

Пре него што је постао фудбалер, Хорват је има одличне резултате у атлетици, био је добар рукометаш као и врло добар играч стоног тениса. Забележено је да је одлично трчао 110 метара са препонама, да је без иједног атлетског тренинга скочио 670 цм у даљ, да је у тренерци прескако 185 цм увис и да је двапут био најбољи у СР Хрватској. Играо је рукомет и био атлетичар у загребачком клубу ХШК Конкордија, а фудбал је играо у омладинској екипи СК Ферариа, чији је тренер био некадашњи репрезентативац Данијел Премерл - „Нурми“.

Одигравши око 180 утакмица за СК Ферариа, Хорват се развио у одличног одбрамбеног играча, а кад је основан Динамо Загреб, постао је члан овог клуба и у њему доживео највећу славу. Али још три године играо је и рукомет, а на слету СР Хрватске још једанпут је био првак у скоку у вис.

У дресу Динама, за чији је први тим дебитовао 22. јула 1945. на пријатељској утакмици против Црвене звезде (1:2), Хорват је одиграо укупно 507 утакмица и постигао 28 голова. Освојио је и две титуле првака Југославије (1948. и 1954.) и једном Куп Југославије 1951. године.

Када се у јесен 1957. опростио од Динама, наставио је каријеру у немачкој екипи Ајнтрахт Франфурт, чији је члан био три године, али је због теже болести био принуђен да пре времена заврши играчку каријеру.

Репрезентација[уреди]

За репрезентацију Југославије Хорват је одиграо 60 утакмица и није постигао гол, али је занимљиво постигао један аутогол против Западне Немачке (0:2) на Светском првенству 1954.

Дебитовао је на првој послератној међудржавној утакмици, 9. маја 1946. године против Чехословачке (2:0) у Прагу. На Светском првенству 1950. у Бразилу играо је на све три утакмице репрезентације.

Био је члан „олимпијског тима“ који је 1952. године у Финској освојио сребрну медаљу

Играо је и на Светском првенству 1954. у Швајцарској и бриљирао на најбољој утакмици Југославије против Бразила (1:1), али је на утакмици против будућег светског првака Западне Немачке (0:2) постигао аутогол. Због неспоразума са Беаром, једну лопту главом хтео је да врати нашем голмау, али је она поред његове руке одлетела у мрежу.

Две године касније, 28. новембра 1956. на утакмици против Енглеске (0:3) у Лондону, одиграо је шездесету, последњу утакмицу у дресу репрезентације.[1]

Тренерска каријера[уреди]

Након играчке каријере посветио се тренерском позиву. Прво је био помоћни тренер Ајнтрахта из Франкфурта, а 1964. постао и главни. Од 1967. до 1970. је водио Динамо Загреб, када је клуб освојио Куп сајамских градова 1967. и Куп Југославије 1969. Након Динама водио је још ПАОК, Шалке 04 и Рот Вајс Есен. Хорват је добитник Златне плакете и Златне лопте ФСЈ.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]