Иван III Васиљевич
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Иван III Васиљевич | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења | 22. јануар 1440. |
| Место рођења | Москва (Велика московска кнежевина) |
| Датум смрти | 27. октобар 1505. |
| Место смрти | Москва (Велика московска кнежевина) |
| Порекло и породица | |
| Династија | Рјуриковичи |
Иван III Васиљевич (рус. Иван III Васильевич; 22. јануар 1440 — 27. октобар 1505) је био велики кнез московски, а од 1462. и „свих Руса“ пошто је ујединио велик број кнежевина. Ослободио делове земље од Монгола, ојачао централну власт, а 1497. године издао први руски зборник закона „Судбеник“. Због женидбе са византијском принцезом Зојом, сматрао се наследником Источног римског царства и у његово време први пут се јавила идеја о мисији Руског царства као заштитника православља у ком би Москва била „трећи Рим“.
Садржај |
Проширење и самосталност [уреди]
Област Јарослав анектира 1463. године, затим следи Ростов 1475. године. После дуготрајног ратовања 1478. године коначно осваја и Новгородску републику. Охрабрен тиме 1480. престаје да плаћа данак Татарима чиме стиче потпуну самосталност. Коначно, присајединио је Твер 1486. године.
Потомство [уреди]
У браку са својом првом супругом Маријом Борисовном, ћерком тверског кнеза Бориса Александровича (1425 — 1461), имао је једног сина[1]:
У браку са Софијом Палеолог, имао је седморо деце[1]:
- Василиј III Иванович, московски кнез (1505 — 1533)
- Јуриј Иванович, кнез Дмитрова (1505 — 1536)
- Дмитриј II Жилка, кнез Углича (1505 — 1521)
- Симеон Иванович, кнез Калуге (1505 — 1518)
- Андреј Иванович, кнез Старице и Волоколамска (1519 — 1537)
- Елена, супруга литванског кнеза Александра I (1492 — 1506)
- Евдокија, супруга казањског принца Петра Абрамовича (Худајкула)
Поред њих, Иван III је имао још једну ћерку[1]:
- Федосију, удату за кнеза Василија Даниловича Холмског
Референце [уреди]
- ^ а б в Genealogy.eu, сајт који садржи породична стабла краљевских и племићких породица
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
Литература [уреди]
- Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга.
- Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.
