Ивањица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ивањица

Панорама Ивањице
Панорама Ивањице

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Моравички
Општина Ивањица
Становништво
Становништво (2011) 11715
Положај
Координате 43°34′29″N 20°13′31″E / 43.574833, 20.225333
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Ивањица на мапи Србије
{{{alt}}}
Ивањица
Ивањица на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 32250
Позивни број 032
Регистарска ознака IC


Координате: 43° 34′ 29" СГШ, 20° 13′ 31" ИГД

Ивањица је градско насеље у Србији у општини Ивањица у Моравичком округу. Према попису из 2002. било је 12350 становника (према попису из 1991. било је 11093 становника), док је према резултатима пописа из 2011. било 11715 становника.

Географија[уреди]

Ивањица је место у југозападној Србији. Налази се у котлини у подножју обронака Голије и Јавора, на обали реке Моравице, на 468 мнв. Окружена је шумама и пашњацима.[1]

Историја[уреди]

Још пре настанка града, Ивањицу и околину насељавали су Римљани, о чему сведоче остаци њихове културе. Очувана су њихова гробља, а у селу Куманица још увек постоји стари римски мост. У турско доба , територија Ивањице припадала је Сјеничкој нахији. Ту се некада налазила путна станица - хан, на путу из Сјенице и Нове Вароши за Пожегу и Чачак. Терен око хана био је сав у њивама, по чему је Ивањица и добила име.[1]

Први помен Ивањице из 1505. године, записан је у књизи задужења у Дубровачком архиву.[2]

Указом Кнеза Милоша из 1833. године Ивањички крај је припојен Србији.[2] Наложио је тадашњем капетану среза Сими Јаковићу да се на месту где се налазило село Прилике подигне насеље. И сам је на овом терену имао имање, па је почео да га продаје дошљацима из Сјенице и Нове Вароши.[1] Следеће године започела је изградња града.[2] Капетан је ту подигао среску канцеларију, па по њему један део Ивањице и данас носи назив Јаковића поље.[1]

Године 1836. подигнута је црква у Ивањици, а са њом је и насеље почело да се шири и развија. Међутим, дест година касније 1846. избио је пожар, при чему су изгореле скоро све куће, тако да је Ивањица морала поново да се обнавља. Постоје подаци да је том приликом чак и руски цар дао помоћ за Ивањицу, у износу од 100 дуката.[1]

Инфраструктура[уреди]

У њој се налази и једна од најстаријих хидроелектрана у Србији изграђена 1911. години. У овој варошици је основан и најстарији фудбалски клуб Јавор. Ово мало место је данас једно перспективно туристичко место,[3][4] већ годинама је проглашено за ваздушну бању, а планина Голија на чијим се обронцима налази Ивањица проглашена је за резерват биосфере. Кроз Ивањицу пролази државни пут М21-1, а предвиђена је изградња савременог ауто-пута (Ауто-пут Пожега-Бољаре) упоредо са постојећим путем.

Култура[уреди]

Носиоци културног развоја у општини Ивањица су бројне институције и организације, од којих водећу улогу имају Дом културе „Ивањица“ и Библиотека „Светислав Вуловић“ са богатом традицијом од преко 140 година. Дом културе „Ивањица“ основан је 1984. године. Пре његовог оснивања, културну делатност општине обављали су Народна библиотека и Народни универзитет у оквиру којих се налазио и сада „стари биоскоп“. Капацитети Дома културе „Ивањица“ састоје се од просторија Народне библиотеке и читаонице, галерија, 2 сале (мала, плава,150 седишта, велика 550 седишта, користи се и као биоскопска дворана), неколико учионица и осталих пратећих просторија. Укупан користан простор ове установе је 4000 м2. Овде се налазе библиотека „Светислав Вуловић“, просторије „Ивањичког радија“, Канцеларије за младе општине Ивањица, Спортског савеза општине и КудеС - организатора фестивала Нушићијада.

Ивањица је домаћин неколико културно-уметничких манифестација од којих је највећа Нушићијада која је одржава крајем августа сваке године. Нушићијада је фестивал који се одржавао у Ивањици од 1968. до 1972. године у организацији ивањичког Дома културе. Био је то фестивал филмске комедије, трајао је 6 дана, одржавао се у првој недељи септембра и привлачио културни свет тадашње Југославије. Памти се, како по културним садржајима, тако по доброј атмосфери, кафани и шали, јер је то био «празник хумора и весеља». Носи име по великом комедиографу, Браниславу Нушићу, чија је госпођа министарка своме зету, Чеди, претила изгнанством и реченицом „Виђен си за Ивањицу!“ Крај света из времена Нушићевих комада постаће неколико година центар културних збивања старе Југославије, да би онда неколико деценија чекао повратак свог фестивала у новом руху и старом сјају. Обновљена Нушићијада се поново одржава од 2010. коју тада посећује око 10000 посетилаца, 2011. око 30000, 2012. између 35000 и 40000 посетилаца.

Образовање[уреди]

Одмах по припајању Ивањице и Моравичког краја Србији, 1834. године отворена је школа у овом месту. Претходне године отворена је школа у Миланџи, прва у овом крају. У Ивањици раде две основне школе од укупно девет у општини. У граду се такође налазе и Гимназија и средња Техничка школа, а од скоро раде и неки истурени смерови приватних факултета као што је Туристичко-угоститељски факултет универзитета Сингидунум. Ивањица има и два дечја вртића Ђурђевак отворен 1978. године, и Звончица отворен 1985. године.

Медији[уреди]

На територији општине Ивањица раде три локална електронска медија и један кабловски оператер, који својим програмима обогаћују информисаност грађана. Поред њих, грађани наше општине имају пријем сигнала националних телевизијских и радио станица, међутим у сеоским срединама покривеност телевизијским сигналом је прилично лоша. Градско језгро има задовољавајући пријем слике и радио сигнала, захваљујући и општини која је на неколико кота поставила ТВ репетиторе за пријем телевизијске слике.

Знамените личности[уреди]

Знамените личности рођене у Ивањици:

Демографија[уреди]

У насељу Ивањица живи 9476 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 35,5 година (35,0 код мушкараца и 36,1 код жена). У насељу има 3756 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,29.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1532 [5]
1953. 1829
1961. 2082
1971. 5507
1981. 8765
1991. 11093 11012
2002. 12567 12350
2011. 11810
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
12.226 98,99%
Роми
  
24 0,19%
Црногорци
  
23 0,18%
Југословени
  
17 0,13%
Македонци
  
8 0,06%
Горанци
  
7 0,05%
Хрвати
  
5 0,04%
Муслимани
  
3 0,02%
Украјинци
  
1 0,00%
Словенци
  
1 0,00%
Руси
  
1 0,00%
Мађари
  
1 0,00%
Буњевци
  
1 0,00%
непознато
  
17 0,13%


Референце[уреди]

  1. ^ а б в г д Србија знаменитости и лепоте, група аутора, Књижевни преглед, Београд 1965
  2. ^ а б в Ивањица интернет портал: Историјски подаци, Приступљено 1. 2. 2013.
  3. ^ Ивањица: Родно место сеоског туризма (Б92, 21. јануар 2013)
  4. ^ Ивањица: Здравље уз „Небеске сузе“ („Вечерње новости“, 18. октобар 2013)
  5. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  6. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  7. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]