Играј своју игру

Из Википедије, слободне енциклопедије

Играј своју игру
Режија	Стивен Содерберг
Продуцент	Џери Вајнтрауб
Сценарио	Џорџ Ц. Џонсон Џек Г. Расел Хари Браун Чарлс Ледерер Скот Корвон Тед Грифин
Улоге	Џорџ Клуни Мет Дејмон Енди Гарсија Бред Пит Џулија Робертс
Музика	Дејвид Холмс
Издавачка кућа	Warner Bros.
Година	2001.
Трајање	116 минута
Земља	САД
Језик	енглески
Буџет	85.000.000 $
Следећи	Поново у игри
IMDb веза

„Играј своју игру“ (енгл. Ocean's Eleven) је амерички филм Стивена Содерберга из 2001. године. Содерберг је режирао два наставка, „Поново у игри“ 2004. и Оушнових тринаест 2007.

Садржај 1 Радња 2 Стварни животни модели 3 Разлике од оригинала 4 Детаљи 5 Спољашње везе

[уреди] Радња

Неколико сати након што је пуштен из затвора, Дени Оушн (Џорџ Клуни) почиње бирати увежбану екипу једанаестеро пљачкаша који ће опљачкати централни трезор који деле три велика касина у Лас Вегасу: Bellagio, The Mirage и MGM Grand. Планирају извршити пљачку током навелико најављеног бокс меча између Ленокса Луиса и Владимира Кличка. Како одбор за издавање коцкарских дозвола државе Неваде захтева да касина имају новац за сваки жетон који се налази у игри, процењују да би се у трезору могло наћи 150 милиона долара. Власник тројих касина Тери Бенедикт (Енди Гарсија), је љубавник Денијеве бивше жене, Тез Оушн (Џулија Робертс). Како се прича распетљава, постаје очито да је једна од сврхи пљачке да Дени врати Тез. Целу операцију богати бивши власник касина (и Бенедиктов ривал) Роибен Тишкоф (Елиот Гулд)

Брижљиво испланирана пљачка укључује неколико повезаних одвраћања позорности и превера. Близанци Мелој (Скот Кан и Кејси Ефлек), претварајући се да су хотелски службеници, приступају заштићеном подручју и почну се наглас свађати око картице за врата. Како би их утишао, други заштитар се понуди да одвезе колица "с Бенедиктовим новцем" уместо њих. У колицима се заправо налази "Невероватни Јен" (Шаобо Квин), кинески акробат, човек од гуме, који улази у трезор.

Заштитне шифре, које се мењају двапут дневно, доносе се Бенедикту особно. Линус (Мет Дејмон), вешти џепар, представи се као члан одбора за издавање дозвола који прати крупјеа на блекџек који је уједно и осуђеник, Френк Катон (Берни Мек), што му омогућује да прође осигурање у претњи Бенедикта. Усред такмиче између Френка и Линуса, Линус успева украсти шифре. Френк бива отпуштен, што је био и план јер ће се тако избећи питања зашто се након пљачке није појавио на послу. Линус остаје у осигурању, рекавши како је заборавио дојављивач, а Бенедикт одлази на бокс меч.

Саул Бум (Карл Рајнер) се представи као сумњиви бизнисмен из источне Европе и наговори Бенедикта да похрани неколико драгуља у сеф касина. Док надгледа пренос драгуља, Саул одглуми срчани удар како би чуварима одвратио позорност. Расти (Бред Пит) и близанци Мелој, претварајући се да су медицинско особље, тобоже га покушају оживити. Док су заштитари заусети "умирућим" улазак у отвор дизала и остале акције банде. Расти проглашава Саула мртвим, а "хитна помоћ" износи Саулово тело из касина. На путу, он сигнализира Башеру Тару (Дон Чејдл), стручњаку за експлозив, да детонира електромагнетски импулс како би изгасио струју у граду. Линус и Дени неопажено се спуштају кроз отвор дизала до трезора само неколико тренутака пре него што се пале помоћни генератори.

Дени и Линус испред трезора сузавцем онеспособљавају двојицу стражара. Јен у трезору прескаче преко подних сензора (нашавши се близу врата) и постави Саулове "драгуље" (заправо експлозивне набоје) на шарке врата. Дени поставља детонаторе на иста места с друге стране врата и активира их; врата се изваљују.

Расти (сада опет у касину) назива Бенедикта на мобилни (који је Дени убацио Тез), рекавши му да су му управо опљачкали „око 160 милиона долара“ - износ који Бенедикт потврђује. Видео сигнал се изненада мења, а на мониторима се почне приказивати пљачка (такође прије снимљена). Бенедикт назива 911 (позив пресреће Ливингстон и одговори претварајући се да је диспечер). Стиже екипа специјалаца (коју заправо чине прерушени чланови банде) и изнесе новац из сефа. Бенедикт схваћа, али прекасно, да је снимка пљачке подметнута.

Дени (вративши се кроз строп у заштитарску собу у којој га је Бенедикт држао) понуди Бенедикт лажну помоћ у враћању новца ако му Бенедикт препусти Тез; Бенедикт пристаје. Екипа покаже Тез снимку у којој се Бенедикт одриче. Згађена, Тез оставља Бенедикта.

Након пљачке, Дени бива ухићен због кршења уветне казне и послан натраг у затвор на шест месеци. По изласку, испред затвора га дочека Расти који је у ауту довео и Тез. Одлазе, свесни да их следе Бенедиктови стражари.

[уреди] Стварни животни модели

Верује се да је као инспирација за оба филма била славна, вешто изведена пљачка зграде Бринк'с Секјуритија у Бостону од стране једанаестеро људи, позната као „Бринкс Џоб“.

Лик Енди Гарсије деломично је темељен на Стиву Вину, власнику Беллагија, Мирагеа и Вин Лас Вегаса. Једна од реченица које Гарсија изговара у филму је „Ако ћеш купити спортски ауто од сто хиљада долара у Њупорт Бичу, бићу страшно разочаран.“ То је референца на стварну отмицу кћери Стива Вина из 1994., Кевин Вин, где је један од отмичара ухваћен један дана касније у Њупорт Бичу након што је намеравао купити Ферари готовином.

У сцени где Саул (Паул Рејнер) хода према сигурносној соби с Бенедиктом (Енди Гарсија) при чему га препознаје стари пријатељ, он се обрача Виргилу (Кејси Ефлек) и Турку (Скот Кан) по именима „Микхаил“ и „Владимир“. То је референца на Микхаила Каињина и Владимира Лењина, који су били револуционари теком Октобарске револуције.

[уреди] Разлике од оригинала

Осим насловног јунака, ниједан пљачкаш у римејку нема име као онај у оригиналу, иако деле неке од њихових особина. Коришћење искусних професионалних криминалаца у пљачки такође је разлика у односу на оригинал, у којем је екипа састављена од ратних ветерана. Филм је зато пуно сличнији „Жаоки“ него „Играј своју игру“ из 1960.

[уреди] Детаљи

У стварности, 160 милиона америчких долара у новчаницама од 100 долара би тежило 1602 килограма или 1,6 тона, пуно више од осам путних торби које носе лопови прерушени у специјалце. Како би оправдао чињеницу да се наведена свота новца држи у трезору, филм наводи измишљену одредбу Одбора за издавање коцкарских дозвола Неваде да сва казина морају имати довољно новца и кованица како би покрили сваки жетон у игри. У стварности, казина износе из трезора сав вишак новца што је пре могуће.

[уреди] Спољашње везе

• Службена страница
•  IMDb  „Играј своју игру“ на IMDb ((en))
• „Играј своју игру“ на Rotten Tomatoes