Игњат Станимировић
| Игњат Станимировић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 18. октобар 1812. |
| Место рођења | Суботица, Аустријско царство |
| Датум смрти | 12. јануар 1878. (65 год.) |
| Место смрти | Београд, Кнежевина Србија |
| Образовање | Београдски Лицеј |
| Научни рад | |
| Поље | статистика, право |
| Познат по | ректор Лицеја 1843/44. |
Игњат Станимировић (Суботица, 18. октобар 1812 — Београд, 12. јануар 1878), је био ректор и један од првих професора београдског Лицеја, прве више школе у Србији.
Биографија[уреди | уреди извор]
Игњат Станимировић је рођен 18. октобра 1812. године у Суботици.[1] Потиче из православне свештеничке породице, од оца поп Симеона, суботичког пароха. Основну школу и гимназију је завршио у родном граду, а студије филозофије у Кежмарку, од 1829/1830. године. Права је изучавао од 1832/1833. године у месту Мезе Берењу, код Сарваша.[2]
На предлог Стефана Радичевића, „попечитеља просвештенија“, септембра 1840. године отворено је Правно одељење у оквиру Лицеја, који се још увек налазио у Крагујевцу. На правном одељењу су се предавали стручни предмети и оно представља претечу Правног факултета и уједно прву правну школу у Србији. У Правно одељење ступало се по завршетку Филозофског одељења, а први професори на њему били су Јован Стерија Поповић и Игњат Станимировић.[3]
Станимировић је радио као професор на Лицеју три године - 1840/41 у Крагујевцу и две школске године 1841/42, 1842/43 у Београду. Од 26. октобра 1842. године, професор Станимировић је обављао дућност шефа образовног одељења, а његову позицију је наследио Сергије Николић.[4] Функцију ректора београдског Лицеја обављао је у периоду 1843/1844. године.[5] Предавао је од 1849. године на Правном факултету, предмете: Криминално право, Криминални поступак и Општу статистику Европе.[6] Држао је наставу на Лицеју до 1852. године. По државном шематизму Кнежевине Србије Станимировић је 1864.-1876. године члан I класе Касационог суда у Београду.
Редовни члан Друштва српске словесности био је од 1. августа 1844. године.[7] За почасног члана Српског ученог друштва изабран је 29.јула 1864. године. Обављао је и функцију члана Апелационог суда.
Умро је трагично 12. јануара 1878. године у Београду. Убијен је, усред дана секиром у својој кући.[8] Пријатељи су га звали весели Браца, био је касациони судија пензији, живео сам као нежењен, био имућан старац.
Остало[уреди | уреди извор]
Једна од улица у београдској општини Звездара носи име Игњата Станимировића.[9]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Факултет[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 12. 01. 2014. г. Приступљено 12. 01. 2014. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ "Зборник Матице српске за књижевност и језик", Нови Сад 1972.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 04. 10. 2013. г. Приступљено 12. 01. 2014.
- ^ http://anali.ius.bg.ac.rs/Annals%202008/Annals%202008%20p%20195-215.pdf
- ^ „Ректори Лицеја, Велике школе и Универзитета у Београду[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 12. 01. 2014. г. Приступљено 12. 01. 2014. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ "Анали Правног факултетау Београду", Београд 1. јануар 1955.
- ^ „Члан САНУ[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 12. 1. 2014. г. Приступљено 12. 1. 2014. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ "Босанска вила", Сарајево 1895.
- ^ „Mapa Srbije, Beograd - Map of Serbia, Belgrade[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 12. 1. 2014. Сукоб URL—викивеза (помоћ)