Идвор

Из Википедије, слободне енциклопедије
Идвор

Родна кућа Михајла Пупина у Идвору
Родна кућа Михајла Пупина у Идвору

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Општина Ковачица
Становништво
Становништво (2011) 1198
Густина становништва 21 ст/km²
Положај
Координате 45°11′12″N 20°30′31″E / 45.186666, 20.5085
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 61 m
Површина 56,5 km²
Идвор на мапи Србије
{{{alt}}}
Идвор
Идвор на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 26207
Позивни број 013
Регистарска ознака PA


Координате: 45° 11′ 12" СГШ, 20° 30′ 31" ИГД

Идвор је насеље у Србији у општини Ковачица у Јужнобанатском округу. Према попису из 2002. било је 1198 становника (према попису из 1991. било је 1308 становника).

Географија[уреди]

Идвор се налази се на 13 километара од Ковачице. Село је изграђсено на додирној зони лесне терасе и алувијалне равни Тамиша. Простор лесне терасе је одувек пружао добре услове за узгој различитих врста ратарских култура, пре свега жита и индустријског биља, док алувијална раван са својом мочварном, слатинском и ливадском вегетацијом представља место за лов, риболов и узгој стоке. Идвор се налази на три километра удаљености од Тамиша. Због свог положаја измештен је од главног магистралног пута Београд-Зрењанин-Кикинда, али је са њиме спојен новоизграђеном саобраћајном петљом.

Историја[уреди]

Идвор се као мало село поред Тамиша помиње још у 17. веку за време турске владавине на овим просторима. Када су калуђери Пећке патријаршије 1660. кренули међу православну браћу да сакупљају прилоге, стигли су и у данашњи јужни банат, у сеоце крај Тамиша. Иако је Идвор имао свега неколико кућа, домаћини су били толико широке руке, да су их калуђери убележили у списак приложника, и посветили им захвалницу.

После одласка Турака 1717. године, према Комском попису, Идвор је припадао Панчевачком округу. У то време у насељу је било свега неколико кућа. Појавом куге у два наврата (1732. и 1736.) становништво села је десетковано, а преживели су се тада преселили јужно од првобитног места, заузевши повољнији положај.

Староседеоци и становништво досељено касније изградили су 1743. године типично погранично насеље по аустроугарском систему. У центру села налазила се црква, а око њега простор за вежбање граничара. Око вежбалишта се налазила зграда управе, а према периферији насеља у квартовима са квадратним основама граничари су изградили своје породичне куће.

Због извршавања војних обавеза граничари су имали значајне привилегије: личну слободу, право на вероисповест, право на школовање своје деце на матерњем језику, добијали су одређену површину обрадиве земље и пашњака, имали су право на печење ракије, лов и риболов.

Обавезе граничара сводиле су се на стална дежурства и војне вежбе, чување и чишћење личног оружја, одазивање на рад (кулук) и по потреби обавезно прикључивање регуларним војним јединицама. Шездесетих и седамдесетих година 17 века Идвор је у два наврата прошириван насељавањем граничарских породица. Револуционарне 1848. године граничари долазе у сукоб са јединицама мађарских револуционара и тада Идвор бива спаљен. Након укидања границе војницима престају све обавезе и одузимају им се раније стечена права, а овдашње подручје пада под власт Угарске монархије.

Од 1872. године Идвор, уз остала места, бива прикључен Торонталској жупанији чије је седиште било у Великом Бечкереку (данашњем Зрењанину). Подаци говоре да је почетком 20. века Идвор имао 403 насељене куће у којима је живело 2177 становника.

Иако је Идвор мало село, данас је познат у целом свету јер је у њему 1854. године рођен Михајло Пупин.

На Михајла Пупина данас подсећају његова родна кућа, као и музеј који је смештен у згради старе школе, подигнуте 1843. године и Народни дом, Пупинова задужбина родном селу, која је требало да постане народни универзитет. Отворена је 1936, непуну годину по смрти задужбинара. Родна кућа је сачувала спољни изглед и унутрашњост из Пупиновог детињства, док музеј приказује животни пут научника, од првих сазнања о свету до славе за достигнућа у Америци и отаџбини.

Демографија[уреди]

У насељу Идвор живи 960 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,0 година (39,8 код мушкараца и 44,0 код жена). У насељу има 372 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,22.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1852 [1]
1953. 1857
1961. 1823
1971. 1621
1981. 1442
1991. 1308 1308
2002. 1279 1198
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.126 93,98%
Роми
  
46 3,83%
Словаци
  
9 0,75%
Мађари
  
5 0,41%
Немци
  
3 0,25%
Хрвати
  
2 0,16%
Словенци
  
1 0,08%
Румуни
  
1 0,08%
Македонци
  
1 0,08%
Југословени
  
1 0,08%
непознато
  
2 0,16%


Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

Коришћена Литература

  • Извори:
  • Монографија Подунавске Области 1812-1927, саставио и написао др. Владимир Марган „Напредак Пачево“ (1929.)
  • Milleker, Felix. Geschichte der Gemeinde (1888.)*Letopisi opšina Podunavske oblasti - banatski deo. Pančevo, 1929.
  •  »Летопис « Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина (Беч 1999).

Летопис Период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
Напомене.

У уводном делу приказан је кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до уласка Баната у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,Летопис и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929) коју је саставио др Владимир Марган сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Баната

  • Препоручена Литература: [1] [2]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Идвор