Идеални град

Из Википедије, слободне енциклопедије

Као идеални градови у свету су били означаване идеје и мишљења која су била у вези са уређењима, политичким организацијама, утопијама и естетским програмима од стране политичара, уметника, архитеката или урбаниста. Овакви идеални градови су уобичајено били нереализовани и остајали су као идеје и пројекти који су ипак утицали и формирали мишљења. Овакви пројекти су обично били само схематски представљени у обично геометријским формама у облику концентричних кругова, правоугаоника, квадрата или у облику звезда.

Филарет: План за идеалан град
Насловна страница „Утопије“ од Томаса Мора (дрворез из 1518. године)
Представа једног централног града у ренесансном идеалном граду Италија око 14701480.
Фројденштат као идеалан град у форми према дечјој игри „млина“
Palmanova, план за идеалан град у форми звезде

Идеални градови у историји[уреди]

Најстарији пројекти идеалних градова који су се односили на њихове политичке организације познате су из времена Платона и Аристотела а овакви први планови од стране Витрувија. У доба ренесансе су овакви пројекти забележени у списима од стране Леона Батиста Албертија као и од стране Филарета, Леонарда да Винчија све до Албрехта Дирера. Овакве идеје су познате и код филозофа Томаса Мора у његовој „Утопији“ као и у „Граду сунца“ од Томаза Кампанеле.

Од мало идеалних градова су нам познати идеални градови Палманова и Сабионета у Италији. Један од малобројних примера је и Фројденштат у Немачкој који је пројектован као игра „млин“ који се уобичајено спаја са Диреровим представама о идеалним градовима. Делимично су идеални градови и у плановима Манхајма и Карлсрухеа.

Идеални градови новог доба[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Вртни град

У позним годинама 18. века је архитекта Клод - Николас Ледокс предлагао један идеалан град као једну пејсажну утопију која је садржала социјално планирање, а у 19. веку се сусрећемо са плановима Ебенизера Хауарда „Вртних градова“.

Пре тога од како су почели да се граде вртни градови претходили су покушаји енглеских индустријалаца, као нпр. Боурнвил код Бирмингема у годинама 1879. до 1895. као и Порт Санлаит код Ливерпула из 1887. Убеђење индустријалаца се одржало у идеји да се за индустријалца ништа тако добро не исплати као здраво становање његових радника.

У каснијем добу се појављује студија енглеског теоретичара Ебенизера Хауарда под називом „To Morrow“ (1898. године) чији је значај снажно растао. После четири године је издата његова следећа публикација „Garden Cities of To- Morrow“ где се цитира:

Викицитати „„Вртни град је планирано насеље, које је основано за унутрашњу колонизацију. Ова унутрашња колонизација се постиже децентрализацијом производње (производних погона), поред којиг се нова вртна насеља (градови) повезују и коначни циљеви су равномерно оснивање и повећавање примања становништва (на територији Енглеске).““
({{{2}}})

Идеални градови у 20. веку[уреди]

Нови концепти идеалних градова се појављују у 20. веку од стране Валтера Бурли Грифина у вези са планирањем аустралиског града Канбера у теорији француског архитекта и урбанисте Ле Корбизјеа (1914. године) као и од стране Луцио Косте у вези са планирањем новог града Бразилије (1956. године).

Конкурс на планирање новог града добио је Лучио Коста. Оскар Нимајер његов блиски пријатељ пројектовао је многе зграде у граду а Роберто Бурле Маркс био је главни пејзажни архитекта. Бразилија је била саграђена за 41 месец од 1956. до 1960. године када је град званично постао главни град државе Бразила. Поглед на град из птичије перспективе подсећа на облике авиона или лептира. Централни географски положај је побољшао положај главног града који има специфичан статус у административној подели Бразила и за разлику од осталих градова није сески град него федерални дистрикт.

Препоручена литература[уреди]

  • Buck, August (1989). „Die Idealstadt der italienischen Renaissance“. In Wortmann, Wilhelm. Deutsche StadtgrÜndungen der Neuzeit. In Kommission bei Otto Harrassowitz. ISBN 978-3-447-02970-4. 
  • Claus Bernet: Gebaute Apokalypse. Die Utopie des Himmlischen Jerusalem in der Frühen Neuzeit, Mainz: Zabern 2007. ISBN 978-3-8053-3706-9.
  • Claus Bernet: Die Gründung von Freudenstadt: Neue Ansätze zur wichtigsten deutschen Idealstadt, in: Blätter für deutsche Landesgeschichte, 143, 2007, S. 107-131.
  • August Gebeßler: Freudenstadt - Geschick und Geschichtlichkeit einer Idealstadt, in: Die Alte Stadt, 23, 1996, S. 46-55.
  • Gerhard Eimer: Die Stadtplanung im schwedischen Ostseereich 1600-1715. Mit Beiträgen zur Geschichte der Idealstadt, Stockholm 1961.
  • Ehrenfried Kluckert: Auf dem Weg zur Idealstadt. Humanistische Stadtplanung im Südwesten Deutschlands, Stuttgart 1998 (Veröffentlichungen des Archivs der Stadt Stuttgart 78). ISBN 3-608-91962-7
  • Hanno Walter Kruft: Städte in Utopia. Idealstadt vom 15. bis zum 18. Jahrhundert zwischen Staatsutopie und Wirklichkeit, München 1989. ISBN 3-406-33909-3.
  • Kersten Krüger: Die Idealstadt in der frühen Neuzeit, in: Frank Braun (Hrsg.): Städtesystem und Urbanisierung im Ostseeraum in der Frühen Neuzeit, Münster 2004, S.11-47.
  • Michaela Marek: Die Idealstadt im Realsozialismus, in: Christiane Brenner (Hrsg.): Sozialgeschichtliche Kommunismusforschung, München 2005, S. 425-480.
  • Helen Rosenau: The Ideal City. Its Architectural Evolutions, London 1974. ISBN 0-289-70201-1
  • Badisches Landesmuseum Karlsruhe (Hrsg.): Klar und lichtvoll wie eine Regel: Planstädte der Neuzeit vom 16. bis zum 18. Jahrhundert. Eine Ausstellung des Landes Baden-Württemberg veranstaltet vom Badischen Landesmuseum Karlsruhe, Karlsruhe 1990. ISBN 3-7650-9026-3

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Идеални градови