Идиофони инструменти

Из Википедије, слободне енциклопедије

Музички инструменти[1] су средства помоћу којих музичари стварају музику у живом извођењу. Најтачнија и најпрецизнија подела музичких инструмената,[2] зависно од грађе и начина добијања тона и звука, је следећa[3]:

1. Мембранофони или опнозвучни инструменти
2. Идиофони инструменти
3. Кордофони, хордофони или жичани инструменти
4. Аерофони инструменти
5. Електрофони, етерофони или електронски инструменти

Идиофони инструменти[уреди]

Идиофони (грч. идиос = сопствен, fonė = звук; итал. strumenti idiofoni, енгл. idiophonic; фр. instruments idiophones, нем. idiophone Instrumente)[4] – су музички инструменти из групе удараљки.

Код идиофоних инструмената звук се добија:

1. Ударом једног инструмента о други (чинеле, кастањете)
2. Ударом у инструмент (триангл, звоно, ксилофон)
3. Трзањем (дромбуље) и други.

Како још могу да се класификују идиофони инструменти[уреди]

У зависности од врсте материјала од којег се праве, идиофоне инструменте могуће је поделити на:

1. Металне (триангл, звоно, дромбуље)
2. Дрвене (ксилофон, кастањете).

У зависности од тога да ли производе тон или звук, идиофоне инструменте могуће је поделити на:

1. Инструменте са одређеном висином тона (ксилофон, тубафон, звончићи, челеста, звона, клепетуша, вибрафон.)
2. Инструменти са неодређеном висином тона (триангл, пиати, там-там, кастањете, бич, чегртаљка).

Прикажимо само неке идиофоне инструменте:

Референце[уреди]

Види још[уреди]