Изворни код

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пример изворног кода у програмској језику Јава

У рачунарству, изворни код (енгл. Source code) је колекција израза и декларација написана на неком људски-читљивом рачунарском програмском језику. Изворни код користе програмери да би одредили акцију коју рачунар треба да изврши.

Изворни код који представља апликацију се обично чува у једном или више фајлова, некада могу да се чувају у базама података као Сачувана процедура (програмирање). Велике колекције кода могу бити организоване у стабло. Такве колекције познате су као изворно стабло (енгл. Source Tree).

Изворни код рачунарског програма је колекција фајлова (датотека) која да би се извршила (претворила у exe фајл) мора најпре да се компајлира. Изворни код је различит за сваки програмски језик.

Организација[уреди]

Изворни код за одређени део софтвера може бити садржан у једном или више фајлова. Иако у пракси није уобичајено, изворни код се може записати у различитим програмским језицима. Такође је могуће да неке компоненте софтвера буду написане или састављене одвојено, у произвољном програмском језику, а касније интегрисане у софтвер који користи технику названу „повезивање библиотека“ (енгл. library linking). Ово је случај у неким програмским језицијма, као што је Јава.

Спољашње везе[уреди]