Изолација

Из Википедије, слободне енциклопедије

Изолација је у најширем значењу присилна издвојеност појединца и онемогућавање комуникације са другим људима или контакта са спољашњом средином. Изолација може бити институционализована мерама државних органа. Иако се под изолацијом најчешће подразумева правни инструмент казне, у психологији и социјалном раду појам има много шире значење. Односи се на ускраћивање могућности контакта различитим члановима своје или других група, представницима мањинских група као и оним појединцима који ремете устаљени поредак и односе. Може постојати као појединачна или у оквиру породице као тзв. „породични хоспитализам”. �

Литература[уреди]

  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.