Изомер (хемијски)

Из Википедије, слободне енциклопедије

Изомерија (гр. једнак удео) је појава постојања два хемијска једињења, или више њих, која имају исти хемијски састав, исту молекулску масу, исту молекулску формулу, а различиту хемијску структуру, физичка својства, и структурну формулу. Таква једињења носе назив изомери. Изомерија је веома честа појава у органској хемији за разлику од неорганске. Изомери код којих нема бочних низова (рачвања) називају се нормални или n-изомери. Постоји више врста изомерије од којих је најпознатија изомерија низа.[1][2]

Врсте изомерије[уреди]

Изомерија алкана[уреди]

Изомери пентана. Редом: н-пентан; 2-метилбутан; 2,2-диметилпропан

Код алкана јавља се изомерија низа. Функционалне групе су другачије распоређене код изомера. На пример, изомери пентана су (види слику):

  1. пентан
  2. 2-метилбутан
  3. 2,2-диметилпропан

Број изомера се повећава како угљоводоник има више атома угљеника.

  • Бутан - 2 изомера
  • Пентан - 3 изомера
  • Хексан - 5 изомера
  • Хептан - 9 изомера
  • Октан - 18 изомера
  • Нонан - 35 изомера
  • Декан - 75 изомера

Изомерија алкена и алкина[уреди]

Код алкена и алкина, то јест незасићених угљоводоника, јавља се изомерија низа (као код алкана) и изомерија положаја. Код изомера положаја, незасићена веза (двострука или трострука) налази се на различитим местима/атомима угљеника. На пример, бутен (C6H8) има 3 изомера:

  1. 1-бутен (двострука веза на првом C атому)
  2. 2-бутен (двострука веза на другом C атому)
  3. 2-метил-1-пропен

Референце[уреди]

  1. ^ Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6. 
  2. ^ Ernest L. Eliel, Samuel H. Wilen, Michael P. Doyle (2001). Basic Organic Stereochemistry. Wiley-Interscience. ISBN 0-471-37499-7. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Изомер (хемијски)