Икарус ИК-2

Из Википедије, слободне енциклопедије
Икарус ИК-2
Икарус ИК-2.jpg

Икарус ИК-2, бр. 2110, у 6. ловачком пуку на Ваздушном пристаништу „Београд“ код Бежанијске косе. Елисе су му офарбане у црној боји због чега је понео надимак „црна двојка“. Фотографијa из колекције господина Шиме Оштрића.

Опште
Намена ловачки авион
Посада 1 члан (пилот)
Произвођач Фабрика аеро и хидроплана Икарус А. Д.
Први лет 22. април 1935.
Димензије
Дужина 7,88 m
Размах крила 11,4 m
Висина 3,84 m
Површина крила 18,00 m²
Маса
Празан 1502 kg
Макс. тежина при узлетању 1857 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 1 × Hispano-Suiza 12Ycrs
Снага 860 KS, 640 kW
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 435 km/h
Долет 700 km
Плафон лета 12000 m
Портал:Ваздухопловство
Мотор Hispano-Suiza 12Ycrs уграђен на авион Икарус ИК-2

Икарус ИК-2 је југословенски ловачки авион који је конструисан у прелазном периоду између двокрилаца са неувлачивим стајним трапом и једнокрилаца са увлачивим. ИК-2 је имао високо постављена пулавски-крила са упорницама и са класичним, неувлачивим стајним органима, са репним точком.

Наоружање и покретљивост авиона су били добри, али је у вријеме Априлског рата 1941. авион већ био застарио и заостајао у брзини, што га је чинило инфериорнијим у борби са савременијим ловцима као што је немачки Ме-109. Конструктори ловца ИК-2 су међутим били свјесни брзих промјена у свијету ваздухопловне науке и технологије 30-их година 20. вијека и сходно томе су почели да развијају ИК-3, чији је прототип полетио и прије него је ИК-2 ушао у наоружање Југословенског краљевског ваздухопловства - ЈКРВ.

Развој[уреди]

ИК-2 је настао као пројекат инжењера Љубомира Илића, Косте Сивчева и Слободана Зрнића. Први пут је полетио 22. априла 1935. као прототип.

Први прототип ИК-Л1 био је спреман за испитивање 1935. године. Авион је био опремљен једним линијским мотором Хиспано Суиза 12Ycrs (енгл. Hispano Suiza), снаге 860 KS, 640 kW, а наоружан је био са топом Хиспано Суиза HS-404 калибра 20 mm са 60 граната уграђеним испод мотора и са 2 митраљеза 7,92 mm, Дарне (фр. Darne), уграђена са сваке стране мотора по један.

Конструкција је била слична пољском ПЗЛ П.8 с којим дијели преломљено, такозвано Галебово крило, дајући пилоту одличан поглед. Крила су са сваке стране била ојачана са по двије упорнице. Фиксни стајни трап (с репним точком) извучен је изван упорница. Отворена пилотска кабина била је смјештена иза крила. Репне површине (хоризонтални стабилизатор) је такође био одоздо ојачан с упорницом са сваке стране репног дијела трупа, а с горње стране причвршћен је с двије сајле за вертикални стабилизатор. Корак трокраке елисе подешава се ручно, на земљи прије лета, према врсти задатка у планираном лету. Заговорник двокрилца, капетан Леонид Бајдак је испитивао ИК-1 у лету. Током испитивања, у току трећег лета, авион у понирању изгубио могућност управљања, па је претрпео тежак удес. Пилот Бајдак је преживио удес и дао је оцену да авион ИК-1 није погодан за ловачки авион. Истрага удеса је показала да је проблем настао као последица лошег квалитета шивења једног шава на платну оплате крила с којом је крило било превучено, па је донета одлука о наставку испитивања у лету с другим прототипом, ИК-2. Такође је утврђено да је Бајдак прекорачио предвиђено оптерећење у маневру за први прототип, али је због повећања поузданости структура ојачана.

Други прототип је имао металну оплату, а за лет је био спреман у јуну 1936. године. Нови пробни пилот, Добникар извршио је прелиминарне испитне летове, укључујући и симултану борбу против двокрилца Хокер фјуриа на којем је летио капетан Бајдак. ИК-2 је показао боље борбене карактеристике и са тиме је охрабрио младе конструкторе авиона.

Оперативна употреба[уреди]

На темељу резултата прелиминарних испитивања, Ратно ваздухопловство Краљевине Југославије је одобрило производњу 12 ловаца ИК-2, који су испоручени Југословенском Краљевском Ваздухопловству 1939. године.

ИК-2 у Априлском рату 1941. године[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Југословенско краљевско ратно ваздухопловство у Априлском рату и Борбена дејства Четвртог ловачког пука

ИК-2 ловци су били у саставу 107. ескадриле 4. ловачког пука у току Априлског рата 1941. године, стационирани на аеродрому Босански Александровац у сјеверозападној Босни. Уз осам Икаруса ИК-2 авијацију су сачињавали и 18 Хокер харикена. На дан 7. априла 1941, 5 ИК-2 ловаца заједно са 5 Хокер харикена је учествовало у борби против многобројних (27) њемачких ловаца близу аеродрома Ровине, недалеко од Бања Луке. Неколико ИК-2 је оборено у овом сукобу и надаље су кориштени у нападима на њемачке копнене јединице.

ИК-2 ловци који су пали у њемачке руке су предати ваздухопловству „НДХ“ које их је користило током даљег рата против партизана, четника и цивилног становништва.

Перформансе[уреди]

  • Максимална брзина: 435 km/h на висини од 5000 m.
  • Брзина крстарења: 250 km/h
  • Максимална висина лета (плафон): 12000 m
  • Долет: 700 km

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • "The Encyclopedia of World Aircraft" - Prospero Books, ISBN 1-894102-24-X
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010) (на ((sr))). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 

Спољашње везе[уреди]

Макетарство[уреди]