Илија Бозољац

С Википедије, слободне енциклопедије
Илија Бозољац
Илија Бозољац у квалификацијама за Вимблдон 2014.
Лични подаци
НадимакБозо, Ика[1]
Датум рођења(1985-08-02)2. август 1985.(38 год.)
Место рођењаАлександровац, СР Србија, СФРЈ
Држављанство Србија[а]
Висина1,93 m
Маса86 kg
ПребивалиштеБеоград, Србија
Информације о каријери
Про. каријера2002–
ИграДесном руком; дворучни форхенд и бекхенд
ТренерДанијел Мејерс
Зарада742.198 $
АТП профилwww.atpworldtour.com/en/players/ilija-bozoljac/ba57/overview
Појединачно
Победе—порази11—20 (35,48% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира и у Дејвис купу)
Освојени турнири0 (4 челенџера, 9 фјучерса)
Изгубљена финала0
Најбољи пласманБр. 101 (29. јануар 2007)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије2К (2007)
Ролан Гарос2К (2006)
Вимблдон2К (2008, 2010)
ОП САДКВ3 (2010, 2011)
Парови
Победе—порази9—18 (33,33% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира и у Дејвис купу)
Освојени турнири0 (15 челенџера, 2 фјучерса)
Изгубљена финала0
Најбољи пласманБр. 99 (22. фебруар 2016)
Тренутни пласман
Успех на гренд слем турнирима — парови
ОП Аустралије
Ролан Гарос
Вимблдон2К (2017)
ОП САД
Тимска такмичења
Дејвис купФ (2013)
Званични веб-сајт
http://www.ilija-bozoljac.net
Ажурирано: 4. октобар 2020..

Илија Бозољац (рођен 2. августа 1985. године у Александровцу, Србија) је српски тенисер. Спонзори су му Wilson (рекет) и Oakley (одећа и наочаре).[1]

Каријера[уреди | уреди извор]

Професионалац је од 2002. Најбољи пласман на АТП листи у појединачној конкуренцији му је 101. место на ком се налазио 29. јануара 2007.

Освојио је четири челенџера у синглу и петнаест у дублу. Један од најбољих мечева одиграо је на Вимблдону 2010. када је у другом колу изгубио од тадашњег браниоца титуле Роџера Федерера резултатом 3–6, 7–6(7–4), 4–6, 6–7(5–7).[2]

Био је замена у српском тиму када су 2010. освојили титулу у Дејвис купу. Најбољи меч за репрезентацију је одиграо 6. априла 2013, када је у пару са Ненадом Зимоњићем победио браћу Брајан из САД после више од 4 сата игре.[3]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Једно је од двоје деце оца Мирољуба и мајке Јелене (има сестру Александру)[1]. Бозољац се у октобру 2011. венчао са манекенком Адрианом Басарић са којом има две ћерке, Лолу и Нику.[4][5]

Финала АТП челенџера и ИТФ фјучерса[уреди | уреди извор]

Појединачно: 25 (13–12)[уреди | уреди извор]

Легенда
Челенџери (4–10)
Фјучерси (9–2)
Финала по подлози
Тврда (6–6)
Шљака (7–3)
Трава (0–1)
Тепих (0–2)
Финала по локацији
Отворено (12–9)
Дворана (1–3)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 23. мај 2004. Сарајево, БиХ, F1 Шљака Србија и Црна Гора Владимир Павићевић 6–2, 4–6, 3–6
Победник 1. 30. мај 2004. Брчко, БиХ, F2 Шљака Белгија Доминик Коен 6–3, 3–6, 6–3
Победник 2. 21. новембар 2004. Сфакс, Тунис, F4 Тврда Тунис Малек Џазири 7–5, 3–6, 7–5
Победник 3. 22. мај 2005. Сарајево, БиХ, F1 Шљака Словенија Грега Жемља 6–4, 6–3
Победник 4. 29. мај 2005. Брчко, БиХ, F2 (2) Шљака Северна Македонија Лазар Магдинчев 6–4, 6–2
Победник 5. 5. јун 2005. Приједор, БиХ, F3 Шљака Шпанија Карлос Решак-Итоиз предаја
Победник 6. 12. јун 2005. Београд, СЦГ, F1 Шљака Бугарска Илија Кушев 6–4, 4–6, 6–0
Финалиста 2. 14. август 2005. Есен, Немачка, F11 Шљака Њемачка Бенјамин Колоефел 6–2, 6–7(4–7), 2–6
Финалиста 3. 27. август 2005. Бухара, Узбекистан Тврда Узбекистан Денис Истомин 4–6, 7–6(7–2), 5–6 (предаја)
Финалиста 4. 16. јул 2006. Познањ, Пољска Шљака Чешка Јан Хајек 4–6, 3–6
Победник 7. 10. септембар 2006. Доњецк, Украјина Тврда Чешка Томаш Цакл 6–4, 3–6, 7–5
Финалиста 5. 28. октобар 2007. Римуски, Канада Тепих (д) Сједињене Америчке Државе Брендан Еванс 7–6(7–3), 4–6, 4–6
Победник 8. 14. септембар 2008. Љубљана, Словенија Шљака Италија Ђанкарло Петрацуоло 6–4, 6–3
Победник 9. 21. септембар 2008. Бања Лука, БиХ Шљака Шпанија Данијел Химено-Травер 6–4, 6–4
Финалиста 6. 7. јун 2009. Нотингем, В. Британија Трава Сједињене Америчке Државе Брендан Еванс 7–6(7–4), 4–6, 6–7(4–7)
Финалиста 7. 18. октобар 2009. Тиберон, САД Тврда Јапан Го Соеда 6–3, 3–6, 2–6
Финалиста 8. 14. новембар 2009. Ноксвил, САД Тврда (д) Сједињене Америчке Државе Тејлор Дент 3–6, 6–7(6–8)
Финалиста 9. 21. фебруар 2010. Београд, Србија Тепих (д) Словачка Карол Бек 5–7, 6–7(4–7)
Финалиста 10. 17. јул 2011. Аптос, САД Тврда Литванија Лауринас Григелис 2–6, 6–7(4–7)
Победник 10. 13. јануар 2013. Анталија, Турска, F1 Тврда Шпанија Гиљермо Оласо 7–6(7–4), 6–4
Победник 11. 20. јануар 2013. Анталија, Турска, F2 Тврда Шпанија Пабло Карењо Буста 6–4, 6–4
Победник 12. 10. март 2013. Лил, Француска, F4 Тврда (д) Француска Никола Ренаван 6–4, 3–6, 6–3
Финалиста 11. 29. септембар 2013. Фергана, Узбекистан Тврда Молдавија Раду Албот 6–7(9–11), 7–6(7–3), 1–6
Победник 13. 15. фебруар 2014. Колката, Индија Тврда Русија Јевгениј Донској 6–1, 6–1
Финалиста 12. 20. јул 2014. Реканати, Италија Тврда Луксембург Жил Милер 1–6, 2–6

Парови: 27 (17–10)[уреди | уреди извор]

Легенда
Челенџери (15–7)
Фјучерси (2–3)
Финала по подлози
Тврда (6–5)
Шљака (9–5)
Трава (0–0)
Тепих (2–0)
Финала по локацији
Отворено (11–10)
Дворана (6–0)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Победник 1. 9. фебруар 2003. Београд, СР Југославија Тепих (д) Савезна Република Југославија Ненад Зимоњић Савезна Република Југославија Дарко Мађаровски
Савезна Република Југославија Јанко Типсаревић
6–1, 6–4
Финалиста 1. 23. мај 2004. Сарајево, БиХ, F1 Шљака Србија и Црна Гора Владимир Павићевић Чешка Јакуб Хашек
Чешка Јозеф Нештицки
4–6, 4–6
Победник 2. 20. јун 2004. Београд, СЦГ, F2 Шљака Србија и Црна Гора Давид Савић Аргентина Хуан-Мартин Арангурен
Аргентина Лионел Новиски
6–2, 6–2
Финалиста 2. 21. новембар 2004. Сфакс, Тунис, F4 Тврда Србија и Црна Гора Виктор Троицки Пољска Маћеј Дилај
Аустрија Стефан Виспајнер
6–1, 3–6, 1–6
Победник 3. 22. мај 2005. Сарајево, БиХ, F1 Шљака Србија и Црна Гора Горан Тошић Словенија Рок Јарц
Словенија Грега Жемља
6–3, 7–5
Финалиста 3. 5. јун 2005. Приједор, БиХ, F3 Шљака Хрватска Милош Дракулић Северна Македонија Лазар Магдинчев
Северна Македонија Предраг Русевски
2–6, 6–3, 4–6
Победник 4. 13. новембар 2005. Нешвил, САД Тврда (д) Сједињене Америчке Државе Брајан Вилсон Мексико Сантијаго Гонзалез
Аргентина Дијего Хартфилд
7–6(8–6), 6–4
Победник 5. 18. март 2006. Сарајево, БиХ Тврда (д) Србија и Црна Гора Виктор Троицки Аустрија Александар Пеја
Њемачка Ларс Уебел
6–3, 6–4
Победник 6. 19. јануар 2008. Мајами, САД Шљака Србија Душан Вемић Холандски Антили Жан-Жилијен Ројер
Бразил Марсио Торес
7–5, 6–4
Финалиста 4. 11. мај 2008. Дрезден, Немачка Шљака Србија Душан Вемић Њемачка Данијел Брандс
Јужна Кореја Вунг-Сун Јун
6–2, 6–7(4–7), [6–10]
Победник 7. 19. октобар 2008. Калабасас, САД Тврда Србија Душан Вемић Индија Сомдев Деварман
Аустралија Нејтан Хили
1–6, 6–3, [13–11]
Финалиста 5. 18. октобар 2009. Тиберон, САД Тврда Србија Душан Вемић Филипини Трит Хјуи
Индија Харш Манкад
4–6, 4–6
Победник 8. 20. фебруар 2010. Београд, Србија (2) Тепих (д) Уједињено Краљевство Џејми Делгадо Јамајка Дастин Браун
Аустрија Мартин Сланар
6–3, 6–3
Победник 9. 13. март 2010. Рабат, Мароко Шљака Италија Данијеле Брачали Украјина Александар Долгополов
Русија Дмитриј Ситак
6–4, 6–4
Победник 10. 20. март 2010. Маракеш, Мароко Шљака Румунија Орија Текау Сједињене Америчке Државе Џејмс Серетани
Канада Адил Шамаздин
6–1, 6–1
Финалиста 6. 27. март 2010. Барлета, Италија Шљака Италија Данијеле Брачали Шпанија Давид Мареро
Шпанија Сантијаго Вентура
3–6, 3–6
Победник 11. 21. април 2013. Сарасота, САД Шљака Индија Сомдев Деварман Сједињене Америчке Државе Стив Џонсон
Сједињене Америчке Државе Бредли Клан
6–7(5–7), 7–6(7–3), [11–9]
Финалиста 7. 28. септембар 2013. Фергана, Узбекистан Тврда Чешка Роман Јебави Узбекистан Фарух Дустов
Тунис Малек Џазири
3–6, 3–6
Победник 12. 27. април 2014. Савана, САД Шљака Нови Зеланд Мајкл Винус Русија Алекс Богомолов
Аргентина Факундо Багнис
7–5, 6–2
Финалиста 8. 12. јул 2014. Порторож, Словенија Тврда Италија Флавио Чипола Белорусија Сергеј Бетов
Белорусија Александар Бури
0–6, 3–6
Победник 13. 19. јул 2014. Реканати, Италија Тврда Србија Горан Тошић Ирска Џејмс Класки
Литванија Лауринас Григелис
5–7, 6–4, [10–5]
Победник 14. 11. април 2015. Напуљ, Италија Шљака Србија Филип Крајиновић Белорусија Александар Бури
Грузија Николоз Басилашвили
6–1, 6–2
Финалиста 9. 25. јул 2015. Реканати, Италија Тврда Италија Флавио Чипола Уједињено Краљевство Кен Скупски
Индија Дивиџ Шаран
6–4, 6–7(3–7), [6–10]
Победник 15. 19. септембар 2015. Бања Лука, БиХ Шљака Италија Флавио Чипола Чешка Јарослав Поспишил
Чешка Јан Шатрал
6–2, 7–5
Финалиста 10. 26. септембар 2015. Сибију, Румунија Шљака Србија Душан Лајовић Румунија Виктор Кривој
Румунија Петру-Александру Лункану
4–6, 3–6
Победник 16. 14. новембар 2015. Братислава, Словачка Тврда (д) Словачка Игор Зеленај Уједињено Краљевство Кен Скупски
Уједињено Краљевство Нил Скупски
7–6(7–3), 4–6, [10–5]
Победник 17. 21. новембар 2015. Бреша, Италија Тврда (д) Словачка Игор Зеленај Босна и Херцеговина Мирза Башић
Хрватска Никола Мектић
6–0, 6–3

Остала финала[уреди | уреди извор]

Тимска такмичења: 1 (0–1)[уреди | уреди извор]

Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнери Противници Резултат Извор
Финалиста 1. 15–17. новембар 2013. Дејвис куп, Београд, Србија Тврда (д) Србија Новак Ђоковић
Србија Душан Лајовић
Србија Ненад Зимоњић
Чешка Томаш Бердих
Чешка Радек Штјепанек
Чешка Лукаш Росол
Чешка Јан Хајек
2–3 [6]

Учинак на турнирима у појединачној конкуренцији[уреди | уреди извор]

Легенда
О/И однос освајања турнира
и играња на турниру
Поб–пор однос побједа и пораза
НО турнир није одржан те године Н није учествовао на турниру
КВ изгубио у квалификацијама изгубио у првом колу
изгубио у другом колу изгубио у трећем колу
изгубио у четвртом колу ГФ изгубио у групној фази такмичења
ЧФ изгубио у четвртфиналу ПФ изгубио у полуфиналу
Ф изгубио у финалу П освојио турнир
Година 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. О/И Поб–пор %
Аустралија ОП Аустралије Н КВ2 2K Н КВ1 КВ1 КВ2 Н КВ2 КВ1 0 / 1 1–1 50%
Француска Ролан Гарос Н 2K КВ1 КВ3 1K КВ2 КВ1 Н КВ1 Н 0 / 2 1–2 33%
Уједињено Краљевство Вимблдон Н КВ2 КВ1 2K КВ2 2K КВ1 Н КВ1 Н 0 / 2 2–2 50%
Сједињене Америчке Државе ОП САД Н КВ2 КВ1 КВ1 Н КВ3 КВ3 Н КВ1 Н 0 / 0 0–0 0%
Поб–пор на г. с. 0–0 0–0 0–0 1–1 1–1 1–1 0–1 1–1 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0 / 5 4–5 44%
Репрезентација
Дејвис куп Г2 Н ПО ПО Н Н ПФ ЧФ Ф Н 0 / 5 3–2 60%
Поб–пор 1–0 0–0 0–0 0–1 1–0 0–0 1–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–1 0–0 0 / 5 3–2 60%
АТП Мастерс 1000 серија
Сједињене Америчке Државе Индијан Велс Н КВ1 Н 0 / 0 0–0 0%
Монако Монте Карло Н КВ2 Н 0 / 0 0–0 0%
Шпанија Мадрид Н КВ1 Н 0 / 0 0–0 0%
Канада Канада Н КВ1 Н 0 / 0 0–0 0%
Њемачка Хамбург Н КВ2 Н НМС 0 / 0 0–0 0%
Поб–пор на м. т. 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0 / 0 0–0 0%
Пласман на крају године 843 501 215 126 203 139 182 149 228 489 235 205 848 742.198 $

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Fasts about Ilija”. Official Ilija Bozoljac website. Архивирано из оригинала 27. 08. 2013. г. Приступљено 1. 8. 2018. 
  2. ^ „Herojski otpor Bozoljca Federeru”. b92. 23. 6. 2010. Приступљено 27. 7. 2018. 
  3. ^ „Zimonjić i Bozoljac pobedili braću Brajan!”. Glas Amerike. 7. 4. 2013. Приступљено 1. 8. 2018. 
  4. ^ „Tajno venčanje: Oženio se Ilija Bozoljac”. Hello!. 30. 10. 2011. Приступљено 1. 8. 2018. 
  5. ^ „Ilija Bozoljac po drugi put otac devojčice”. Hello!. 7. 12. 2015. Приступљено 1. 8. 2018. 
  6. ^ „2013 Davis Cup final”. Davis Cup. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 17. 12. 2018. 

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Бозољац је од 2002. до 2003. наступао под заставом Југославије, којој је припадала Србија; од 2003. до 2006. је играо под заставом СЦГ; од 2006. игра под српском заставом

Спољашње везе[уреди | уреди извор]