Илсе Кох

Из Википедије, слободне енциклопедије
Илсе Кох

Ilse Koch.png

Датум рођења: 22. септембар 1906.
Место рођења: Дрезден (Немачко царство)
Датум смрти: 1. септембар 1967.
Место смрти: Ајхах (Западна Немачка)

Илсе Кох (нем. Ilse Kohler Schnitzel; Дрезден, 22. септембар 1906Ајхах, 1. септембар 1967) је била супруга Карла Ото Коха, командата концетрационог логора Бухенвалд.

У историји је остала запамћена због узимања сувенира од коже убијених затвореника са карактеристичним тетоважама. Прича се, мада није потврђено, да је поседовала абажуре направљене од људске коже. Међутим, утврђено је да је њен трпезаријски сто био украшен са смањеним људским главама. Међу логорашима била је позната под именима Вештица из Бухенвалда ("Die Hexe von Buchenwald") и Курва из Бухенвалда ("Buchenwälder Schlampe") због своје садистичке окрутности према њима.

Рођена у Дрездену, Немачкој, њена историја почиње 1936, када је почела да ради као чувар и секретарица у Сахсенхаузен концетрационом логору, близу Берлина. Ту се је упознала и удала за командата Карла Коха. У Бухенвалд је дошла 1936. не као чувар, него као жена команданта. Године 1941. је постала главни посматрач (нем. Oberaufseherin) над неколико женских чувара које су служили у логору. Две године касније постала је командат логора када је њен муж ухапшен због злоупотребе положаја, проневере новца и других прекршаја. Он је отпуштен из логора, док је Илсе остала – сада романтично везана за логорског доктора, Валдемра Ховена.

Колекција затвореничких органа - Бухенвалд 1945.

Док су велике групе женских затвореника приспевале у логор 1944. Илсе је наставила своју владавину терором и командовала над двадесет женских посматрача у Бухенвалду. Имала је бич обложен жилетима на врху који је користила за тортуру над трудним женама. У априлу 1945. Илсе се преселила из логора и наставила да живи у логорском дворишту у добро опремљеној кући. Након што су амерички војници стигли у Бухенвалд, чули су много прича о бившој жени команданта логора и одмах су је ухапсили.

По заврчетку Другог светског рата суђено јој је на суду за ратне злочине и 1947. изречена јој је казна доживитне робије, касније промењена на четири године. Након одслужења две од четири године казне, била је поново ухапшена и суђено јој је на немачком суду за убијање Немачких националиста. Осуђена је на доживитну робију. Обесила се у женском немачком затвору у Ајхаху 1. септембра 1967. Имала је 60 година.

Спољашње везе[уреди]