Илхам Алијев

С Википедије, слободне енциклопедије
Илхам Алијев
Илхам Алијев 2023.
Лични подаци
Датум рођења(1961-12-24)24. децембар 1961.(62 год.)
Место рођењаБаку, Азербејџанска ССР, СССР (данас Азербејџан)
ДржављанствоАзербејџанско
НародностАзер
РелигијаШиитски ислам
УниверзитетМГИМО
ПрофесијаДоктор политичких наука
Породица
СупружникМехрибан Алијева
Децасин Хејдар, ћерке Арзу и Лејла
Политичка каријера
Политичка
странка
Партија Нови Азербејџан
Тренутна функција
Функцију обавља од 31. октобра 2003.
ПретходникХејдар Алијев
7. председник Владе Азербејџана
4. август 2003 — 4. новембар 2003.
ПретходникАртур Расизаде
НаследникАртур Расизаде

Потпис

Илхам Хејдар оглу Алијев (азер. İlham Heydər oğlu Əliyev; Баку, 24. децембар 1961) азербејџански је политичар. Он је тренутни и четврти по реду председник Азербејџана.

Биографија[уреди | уреди извор]

Илхам Алијев је рођен као син заменик начелника одељења КГБ-а у Бакуу Хејдара Алијева, који је затим постао секретар ЦК Комунистичке партије ССР Азербејџана.[1] Илхам је 1977. матурирао у средњој школи №6 у округу Сабаил града Бакуа који се налази на обали Каспијског мора.[2]

Завршивши средње образовање Илхам је уписао студије на Московском државном институту за међународне односе (МГИМО). Постдипломске студије је уписао након дипломирања 1982.[3] Исте године, на позив Јурија Андропова, породица Алијев се преселила у Москву. На питање Михаила Гусмана (ИТАР-ТАСС) о пријему у МГИМО, Илхам Алијев је рекао:


Магистрирао је историјске науке, и остаје на институту као предавач.[5] Касније је постао почасни доктор наука на бројним универзитетима попут Универзитета Линколн (САД), МГИМО (Русија), Билкентског Универзитета (Турска), Националне Пореске академије (Украјина), Универзитета нафте и гаса у Плоешти (Румунија), Универзитет Кјунг Хи (Јужна Кореја), Јорданској Универзитета (Јордан) као и почасни професор Универзитета - Л. Н. Гумилев (Казахстан) и Универзитета националне и светске привреде (Бугарска).[6]

Политика[уреди | уреди извор]

Након што је Хејдар Алијев напустио политбиро ЦК КПСС, Илхам је почео да се бави приватним бизнисом, руководио је бројем индустријских и комерцијалних предузећа.[3] Он се 1992. године послом преселио у Истанбул а у Азербејџан се вратио тек када је његов отац постао председник републике.

Од 1994. године до августа 2003. године је био потпредседник, а затим први потпредседник државне нафтне компаније Републике Азербејџана (SOCAR). Активно је учествовао у спровођењу тзв. „нафтне стратегије Хејдара Алијева“.[3]

Два пута је биран за посланика у Мили Меџлису (Парламент) — 1995. године и 2000. године.

Илхам Алијев је 1997. године постао председник Олимпијског Комитета Азербејџана. Руководећи Олимпијском комитетом, подигао је квалитет спортске инфраструктуре у држави. По његовој иницијативи активно је почело стварање спортских школа и формирање националних тимова у спортовима који се сматрају за традиционално успешне у Азербејџанаца. За велики допринос развоју спорта и олимпијског покрета награђен је највишим орденом Међународног олимпијског комитета (МОК).[3][7]

За заменика владајуће партије „Нови Азербејџан“ изабран је 1999. године, за првог заменика 2001. године, а 2005. године за њеног председника. Био је шеф посланичке групе у делегацији Мили Меџилса у Парламентарној скупштини Савета Европе од 2001. године до 2003. године.[3] У јануару 2003. године је изабран за заменика председавајућег Парламентарне скупштине Савета Европе и за члана одбора ПССЕ.[3] У априлу 2004. године је за учешће у раду ПССЕ и приврженост европским идеалима изабран за почасног члана ПССЕ и награђен медаљом.[3][8] Посланички мандат му је престао постављењем на дужност премијера Азербејџана у августу 2003. године.[1][3]

Председник[уреди | уреди извор]

Илхам Алијев у посети Пољској

Алијев је изабран за председника Азербејџана 15. октобра 2003. године. На председничким изборима добио је 76% гласова.[9] Ступио је на дужност 31. октобра 2003. године. При полагању заклетве рекао је:


Победивши на председничким изборима 15. октобра 2008. године, са више од 88% гласова, Илхам Алијев је други пут изабран за председника Републике Азербејџан.[10] Заклетву је положио 24. септембра 2008. године.

Привредни развој[уреди | уреди извор]

Као председник, Илхам Алијев, се активно заузео за развој домаће производње, посебно нафтног сектора. Фокус унутрашњег развоја је постављен задатак да се изврши даља либерализација економије, стимулисање домаћих инвестиција. У оквиру нове економске стратегије државе у програм социјалног и економског развоја региона (2004—2008) били су постављени следећи циљеви: стварање пола милиона радних места, увећање удела не-робне привреде у укупном БДП, развој приватног бизниса, као и посебни програми финансијске помоћи приватним регионалним компанијама, развој инфраструктуре (изградња и реконструкција путева, здравствених, образовних и спортских објеката). Као резултат ове стратегије, БДП по глави становника је 2008. достигао 9,500 долара, степен сиромаштва је снижен на 29%, а просечна плата 2007. је износила 214,6 долара. Раст БДП је највећи међу државама ЗНД, а током првог мандата Илхама Алијева, економски раст је износио 96%.[11][12]

Породица[уреди | уреди извор]

Говори азерски, руски, енглески, француски и турски језик.[13] Он је аутор многих истраживачких радова о геополитичким аспектима нафтне стратегије сувереног Азербејџана.

Ожењен је са Мехрибан Ариф кизи Пашаевом и имају троје деце.

Награде и титуле[уреди | уреди извор]

  • Орден Хејдара Алијева
  • Награда Ихсана Дограмачи за мир и међународне односе (Турска)
  • Орден „Звезда Румуније“ (Румунија)
  • Орден краља Абдул-Азиза (Саудијска Арабија)
  • Орден Славе (Грузија)
  • Велики крст Легије части (Француска)
  • Орден књаза Јарослава Мудрог I степена (Украјина)[14]
  • Велики крст ордена за заслуге Републике Пољске (Пољска)
  • Орден Преподобног Сергеја Радонежског I степена (РПЦ)
  • Орден Славе Међународне конфедерације спортских организација ЗНД
  • Награда "Достојан пријатељ Балкана“ (Србија)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Background - Azerbaijan: Presidential Elections 2003 (Human Rights Watch Briefing Paper, October 13, 2003)”. www.hrw.org. Приступљено 2021-02-01. 
  2. ^ „Official web-site of President of Azerbaijan Republic - PRESIDENT » Biography”. en.president.az (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-01. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж „Official web-site of President of Azerbaijan Republic - PRESIDENT » Biography”. web.archive.org. 2015-01-20. Архивирано из оригинала 20. 01. 2015. г. Приступљено 2021-02-01. 
  4. ^ Формула власти: 55 интервью в золотом галстуке. - М.: ТЕРРА-Книжный клуб, 2005. - 580 стр.
  5. ^ „Управление международных и общественных связей МГИМО (У) МИД …”. Архивирано из оригинала 03. 10. 2008. г. Приступљено 17. 11. 2009. 
  6. ^ „Алиев Ильхам Президент Республики Азербайджан”. Integrum.ru. Архивирано из оригинала 19. 10. 2010. г. Приступљено 25. 03. 2011. 
  7. ^ „Ilham Aliyev | president of Azerbaijan”. Encyclopedia Britannica. Архивирано из оригинала 25. 02. 2020. г. Приступљено 2017-03-23. 
  8. ^ „Ilham Heydar oglu Aliyev | Columbia University World Leaders Forum”. web.archive.org. 2017-03-26. Архивирано из оригинала 26. 03. 2017. г. Приступљено 2021-02-01. 
  9. ^ „Republic of Azerbaijan Presidential Election”. OSCE. Приступљено 23. 12. 2014. 
  10. ^ „AZERBAIJAN’S PRESIDENTIAL ELECTION CAMPAIGN KICKS OFF - Eurasia Daily Monitor”. web.archive.org. 2008-09-27. Архивирано из оригинала 27. 09. 2008. г. Приступљено 2021-02-01. 
  11. ^ „Central Intelligence Agency”. Cia.gov. Архивирано из оригинала 20. 05. 2020. г. Приступљено 25. 03. 2011. 
  12. ^ „Рекордный рост экономики Азербайджана резко замедлился в 2007 году”. Centrasia.ru. Архивирано из оригинала 19. 10. 2008. г. Приступљено 25. 03. 2011. 
  13. ^ „President Biography”. Government of Azerbaijan. Архивирано из оригинала 20. 1. 2015. г. Приступљено 19. 1. 2013. 
  14. ^ „Ilham Aliyev”. zakon.rada.gov.ua. Приступљено 2021-02-01. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Председник Азербејџана
2003—данас