Ил диво (група)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ил диво
Il Divo
Ил диво на наступу у Сингапуру 2007. С лева на десно: Урс Билер, Себастијен Изамбар, Карлос Марин и Дејвид Милер.
Ил диво на наступу у Сингапуру 2007. С лева на десно: Урс Билер, Себастијен Изамбар, Карлос Марин и Дејвид Милер.
Подаци
Жанр Оперски поп
Активни период 2003—тренутно
Издавачка кућа Syco Music, Колумбија
Чланови
Урс Билер
Себастијен Изамбар
Карлос Марин
Дејвид Милер
Дискографија
Siempre
(2006.)
The Promise
(2008.)
Wicked Game
(2011.)

Ил диво (Il Divo) су мултинационална музичка група коју чине швајцарски тенор Урс Билер, француски певач поп музике Себастијен Изамбар, шпански баритон Карлос Марин и амерички тенор Дејвид Милер, а коју је 2003. године саставио познати музички и телевизијски продуцент Сајмон Кауел. Ил диво су до сада објавили шест студијских албума — Il Divo (2004), The Christmas Collection (2005), Ancora (2005), Siempre (2006), The Promise (2008) и Wicked Game (2011) — који су продати у више од 26 милиона примерака.[1]

Историја групе[уреди]

Оснивање групе: 2001–03.[уреди]

Инспирисан заједничким наступима „Три тенора“ — Пласида Доминга, Хосеа Карераса и Лучана Паваротија, као и успехом дуета „Time to Say Goodbye (Con te partirò)“ у извођењу Андрее Бочелија и Саре Брајтман, познати музички и телевизијски продуцент Сајмон Кауел дошао је на идеју да формира групу која ће оперским стилом изводити поп музику. Кауел је постао популаран као идејни аутор и судија у емисијама за таленте као што су Идол, Британија има таленат и The X Factor, али и по свом одличном познавању укуса публике. Потрага за одговарајућим члановима групе Ил диво, замишљене као квартет који ће чинити мушки оперски певачи, трајала је читаве три године, од 2001. до 2003.

Први који је постао члан Ил дива био је шпански баритон Карлос Марин, коме су се касније придружили швајцарски тенор Урс Билер, француски певач поп музике Себастијен Изамбар и амерички тенор Дејвид Милер. На својој првој аудицији, Билер је упитао Кауела: „Ја сам школовани оперски певач, лирски тенор. И ти желиш да певам поп музику? Да ли си ти озбиљан?“. Кауел је одговорио: „Да, зато сам и позвао људе као што си ти“, на шта је Билер рекао: „Па, могу да покушам, али не мислим да ће ико хтети то да слуша“.[2] Одмах након што је група састављена 2003. године, Ил диво су отпочели снимање свог првог албума у Лондону. Кауелова оригинална замисао да Ил диво буду „нешто зрелији бој бенд“ пропала је јер су чланови групе имали великих потешкоћа да савладају кореографије, те су се одлучили за варијанту озбиљних певача у Арманијевим оделима.[3]

Il Divo, The Christmas Collection и Ancora: 2004–05.[уреди]

Први албум групе Ил диво, Il Divo, објављен је 1. новембра 2004. године. Il Divo је постигао огроман успех широм света, продавши се у скоро пет милиона примерака. У Уједињеном Краљевству, албум је заузео прво место на топ-листи, померивши са врха најновији албум Робија Вилијамса и достигао четвороструки платинасти тираж. Убрзо након тога, Ил диво су на једној филмској премијери упознали Вилијамса, који им је у шали рекао: „Дакле, ви сте та четири идиота која су ми преотела прво место!“.[4] У Сједињеним Америчким Државама, где је Il Divo заузео четврто место на топ-листи, група је достигла велику популарност захваљујући наступу у емисији Опре Винфри у априлу 2005.[5] На албуму су се нашле обраде хитова попут „Un-Break My Heart“ Тони Брекстон и „My Way“ Френка Синатре, обе отпеване на шпанском језику, али и неколико оригиналних песама.

И поред великог успеха код публике — албум Il Divo се нашао међу десет најпродаванијих албума у чак четрнаест земаља — критика је у почетку била врло оштра према групи Ил диво, називајући их „Мона Лизом у мини-сукњи“.[6] Многи критичари сматрали су да Ил диво „срозава оперу“, на шта је Милер одговорио: „Врло је једноставно – ми не певамо оперски репертоар. Само уносимо своје познавање драме и снагу оперског гласа у своју музику, али ту повлачимо црту. Заправо, ми отварамо капије за ширу публику која почиње да се интересује за оперу“.[7]

25. октобра 2005. група Ил диво је објавила нови албум, The Christmas Collection, који је садржао обраде познатих празничних песама, а недуго потом, 7. новембра, и свој трећи албум Ancora. На овом албуму, који се је заузео прво место на топ-листама у чак четрнаест земаља, укључујући и Уједињено Краљевство и Сједињене Државе, нашле су се нове верзије хитова као што су „Hero“ Мараје Кери, „Unchained Melody“, „Ave Maria“ и „Pour que tu m'aimes encore“ Селин Дион. Велики успех постигле су оригиналне нумере „Isabel“ и „I Belive in You (Je crois en toi)“, дует са Селин Дион, који ће бити изабран као једна од званичних песама Светског првенства у фудбалу 2006. године. 21. новембра 2005. Ил диво су наступили на чувеном новогодишњем концерту „Royal Variety Performance“, коме сваке године присуствује неко од старијих чланова британске краљевске породице. Овом приликом, концерт је одржан у Кардифу у присуству краљице Елизабете II и њеног супруга принца Филипа, војводе од Единбурга.[8]

Светско првенство у фудбалу и Siempre: 2006–07.[уреди]

The Promise и турнеја An Evening with Il Divo: 2008–10.[уреди]

Wicked Game и нова турнеја: 2011–тренутно[уреди]

Чланови групе[уреди]

Дискографија[уреди]

Албуми[уреди]

Студијски албуми[уреди]

Листа студијских албума са позицијама на листама
Наслов Детаљи о албуму Позиције на листама
Уједињено Краљевство
[12]
Аустралија
[13]
Аустрија
[14]
Канада
[15]
Француска
[16]
Немачка
[17]
Република Ирска
[18]
Холандија
[19]
Швајцарска
[20]
Сједињене Америчке Државе
[21]
Il Divo 1 1 2 1 4 2 2 1 2 4
The Christmas Collection 16 18 1 122 75 4 13 14
Ancora 1 1 6 1 9 18 3 2 4 1
Siempre 2 2 9 1 10 22 2 1 1 6
The Promise 1 5 11 2 22 24 2 1 6 5
Wicked Game 6 11 12 11 15 2 3 10
A Musical Affair
"—" означава да се албум није нашао на листи или да није објављен

Компилацијски албуми[уреди]

Наслов Детаљи о албуму Позиције
Уједињено Краљевство
[12]
The Complete Collection 32

Албуми са наступа уживо[уреди]

Наслов Детаљи о албуму Позиције на листама
Аустрија
[14]
Канада
[15]
Француска
[16]
Република Ирска
[18]
Холандија
[19]
Швајцарска
[20]
An Evening With Il Divo — Live In Barcelona 26 19 198 29 9 15

Синглови[уреди]

Листа синглова са годинама објављивања, албумима и позицијама на листама
Наслов Година Позиције на листама Албум
Аустрија
[14]
Француска
[16]
Немачка
[17]
Република Ирска
[18]
Швајцарска
[20]
Сједињене Америчке Државе
Adult
Contemporary
[22]
„Mama“ 2005. Il Divo
„Regresa a mi (Unbreak My Heart)“ 88 33
„O Holy Night“ 28 Ancora
„I Believe in You (Je crois en toi)“ (дует са Селин Дион) 2006. 30 35 31
„The Time of Our Lives“ (дует са Тони Брекстон) 24 17 8
„Nights In White Satin (Notte di luce)“ 81 Siempre
„Amazing Grace“ 2008. The Promise
„Wicked Game (Melanchonia)“ 2011. Wicked Game
"—" означава да се сингл није нашао на листи или да није објављен

ДВД издања са концерата[уреди]

  • 2005 — Mama
  • 2005 — Encore
  • 2006 — Live at the Greek Theater
  • 2008 — Live at the Coliseum
  • 2009 — An Evening with Il Divo — Live in Barcelona
  • 2011 — Live in London

Библиографија[уреди]

  • Наша музика, наш свет наше речи
    • Оригинални наслов: Our Music, Our Journey, Our Words
    • Аутори: Ил диво
    • Датум објављивања: 6. септембар 2007.
    • . ISBN 978-0-7553-1657-1.

Извори[уреди]

  1. ^ „Il Divo planning new DVD“ (на енглеском). eternitamultimedia.forumotion.com. 8. 6. 2011. Приступљено 12. 11. 2012.. 
  2. ^ Харди, Ребека (18. 5. 2007.). „Note of discord interrupts supergroup Il Divo's classical repertoire“ (на енглеском). The Daily Mail Приступљено 13. 11. 2012.. 
  3. ^ Трилс, Адријан (28. 11. 2008.). „Il Divo: 'We're so big, we tell Simon Cowell what to do'“ (на енглеском). The Daily Mail Приступљено 13. 11. 2012.. 
  4. ^ Артурс, Дебра (14. 11. 2008.). „Opera rebels without a cause: Watch video footage of Il Divo singing their brilliant new single The Power Of Love“ (на енглеском). The Daily Mail Приступљено 13. 11. 2012.. 
  5. ^ Кинг, Џенифер Керолајн (6. 4. 2005.). „Oprah Presents: American Idol's Simon Cowell, Cowell's Il Divo & Our Diva Joss Stone“ (на енглеском). The Rugged Elegance Inspiration Network Приступљено 13. 11. 2012.. 
  6. ^ Барбер, Ричард (26. 5. 2011.). „We may be Cowell's muppets - but we've conquered the world! Il Divo on selling 25 million albums worldwide“ (на енглеском). The Daily Mail Приступљено 13. 11. 2012.. 
  7. ^ а б „Baš divno“. Прес. 15. 2. 2009. Приступљено 13. 11. 2012.. 
  8. ^ „2005, Cardiff Millennium Centre“ (на енглеском). Royal Variety Performance. 21. 11. 2005. Приступљено 13. 11. 2012.. 
  9. ^ Адамс, Камерон (17. 2. 2007.). „Song in their heart“ (на енглеском). The Herald Sun. Archived from the original on 4. 9. 2012. Приступљено 13. 11. 2012.. 
  10. ^ Ајли, Криси (19. 9. 2011.). „We risked death to become parents: Il Divo singer Sébastien Izambard and his wife Renee tell of the traumatic births of their children“ (на енглеском). The Daily Mail Приступљено 13. 11. 2012.. 
  11. ^ Вилборг, Улрика (8. 8. 2009.). „Il Divo's David Miller Ties the Knot“ (на енглеском). People Приступљено 13. 11. 2012.. 
  12. ^ а б „UK Charts — Il Divo“ (на енглеском). Official Charts Company Приступљено 12. 11. 2012.. 
  13. ^ „Australian Charts — Il Divo“ (на енглеском). australian-charts.com Приступљено 12. 11. 2012.. 
  14. ^ а б в „Austrian Charts — Il Divo“ (на немачком). austriancharts.at Приступљено 12. 11. 2012.. 
  15. ^ а б „Il Divo — Chart History — Canadian Albums“ (на енглеском). Билборд Приступљено 12. 11. 2012.. 
  16. ^ а б в „French Charts — Il Divo“ (на француском). lescharts.com Приступљено 12. 11. 2012.. 
  17. ^ а б „German Charts — Il Divo“ (на немачком). Media Control Charts Приступљено 12. 11. 2012.. 
  18. ^ а б в „Irish Charts — Il Divo“ (на енглеском). irish-charts.com Приступљено 12. 11. 2012.. 
  19. ^ а б „Dutch Charts — Il Divo“ (на холандском). dutchcharts.nl Приступљено 12. 11. 2012.. 
  20. ^ а б в „Swiss Charts — Il Divo“ (на немачком). hitparade.ch Приступљено 12. 11. 2012.. 
  21. ^ „Il Divo — Chart History — Billboard 200“ (на енглеском). Билборд Приступљено 12. 11. 2012.. 
  22. ^ „Il Divo — Chart History — Adult Contemporary Songs“ (на енглеском). Билборд Приступљено 12. 11. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]