Имануел Великовски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Имануел Великовски

Immanuel Velikovsky.jpg
Имануел Великовски на конференцији Америчке асоцијације за развитак науке у Сан Франциску 1974.

Датум рођења: 10. јун 1895.
Место рођења: Витебск (Руска Империја)
Датум смрти: 17. новембар 1979.
Место смрти: Принстон (САД)

Имануел Великовски (енгл. Immanuel Velikovsky, рус. Иммануи́л Велико́вский; Витебск, 10. јун 1895Принстон, 17. новембар 1979) је био амерички псеудоисторичар, најпознатији као аутор бројних контроверзних књига које реинтерпретирају догађаје из древној историји, међу којима је бестселер у САД „Светови у судару“, објављена 1950.[1] године. Претходно је имао значајну улогу у оснивању Хебрејског универзитета у Јерусалиму, и био је угледни психијатар и психоаналитичар.

Његове књиге користе компаративну митологију и античке књижевне извора (укључујући и Библију) да докажу да је Земља доживела катастрофални блиски контакт другим планетама (Венером и Марсом) у древним временима. Великовски тврди да су елекотрмагнетске појаве имале значајну улогу у небеској механици. Такође заступа ревидирану хронологију старог Египта, Грчке, Израела и других култура древног Блиског истока. Циљ ревидиране хронологије је да објасни мрачно доба источног Средоземља (око 1100 - 750. п. н. е.) и помири библијску историју са прихваћеном археологијом и египатском хронологијом.

Теорије Великовског су енергично одбачене или игнорисане од стране академске заједнице.[2] Ипак, његове књиге се често добро продају и добијају одушевљену подршку у лаичким круговима, често праћене тврдњама о непоштеном третману према Великовском од стране признатих академија.[3][4][5][6] Контроверзе око његовог рада и његовог пријема се често називају „афера Великовског“.[7][8][9]

Извори[уреди]

  1. ^ Princeton University press release, July 29, 2005 (quoted on website of Dr. Ruth Velikovsky Sharon)
  2. ^ Trevor Palmer, Perilous Planet Earth: Catastrophes and Catastrophism through the Ages, Cambridge University Press, ISBN 0-521-81928-8. pp.116-119.
  3. ^ Morrison, David (2001). Velikovsky at Fifty: Cultures in Collision on the Fringes of Science. Skeptic, 9 (1), 62-76; reprinted in Shermer, Michael (editor) (2002). The Skeptic Encyclopedia of Pseudoscience, Santa Barbara, Calif. ISBN 1-57607-653-9. 473-488.
  4. ^ Cohen, Daniel (1967). Myths of the Space Age, Dodd Mead. LCCN 67-25108. Chap. VIII, Immanuel Velikovsky — the Man Who Challenged the World, pp. 172-94.
  5. ^ Gordon, Theodore J. (1966). Ideas in Conflict, St. Martin's Press. LCCN 66-23261. Chap. 2, The Miracles of Exodus, pp. 18-48.
  6. ^ Fair, Charles (1974). The New Nonsense: The End of the Rational Consensus, Simon and Schuster. ISBN 0-671-21822-0. Chap. viii, Speaking of Flying Objects ... pp. 139-86.
  7. ^ Bauer, Henry H. (1992). The Velikovsky Affair Aeon, 2 (6), 75-84. Homestead.com This article, a comprehensive overview, originally appeared in Dec. 1988 La Recherche, pp. 1448-55.
  8. ^ Bauer, Henry H. (1996). Velikovsky, Immanuel, in Gordon Stein (editor), The Encyclopedia of the Paranormal. Prometheus Books. ISBN 1-57392-021-5. pp. 781-788.
  9. ^ Grove, J. W. (1989). In Defence of Science: Science, technology, and politics in modern society, University of Toronto Press. ISBN 0-8020-2634-6. Chap. 5, Pseudo-science, pp. 120-50; adapted from Grove, J. W. (1985). Rationality at Risk: Science against Pseudoscience. Minerva, 23 (2), 216-40.