Имела

Из Википедије, слободне енциклопедије
Имела
MistletoeInSilverBirch.jpg
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Santalales
породица: Santalaceae
род: Viscum
Биномијална номенклатура
Viscum album
L.
Екологија таксона
Животна форма:
полупаразитска епифита

Имела (лат. Viscum album) је мали округли зимзелени грм, који као полупаразит расте на дрвећу. Гране су раздељене на чланке са наспрамним дугуљастим листовима. Цвет је двополни, зелене боје. Плодови су беле бобице, које садрже лепљиви сок. Имела је способна за процес фотосинтезе, из дрвета-домаћина црпе воду. Птице (дрозд имелаш) помажу њеном распростирању тако што кљун улепљен бобицама чисте о кору дрвећа.

Имела се још и назива мела, бела имела, омеље, лијепак.

Имела садржи алкалоиде, слуз, танине и смолу.

Дрога[уреди]

Имела је од давнина сматрана лековитом биљком. У медицини се користи за снижавање крвног притиска, против закрчења крвних судова, вртоглавице и грчева.

Плод имеле је отрован, користе се листови и танке дршке и то у периоду од октобра до децембра и од марта до априла, јер у другим месецима нема лековита својства.

Митологија и симболично значење[уреди]

Келтски свештеници, друиди, поштовали су имелу као биљку којој су придаване магичне моћи, ритуално су је секли златним српом и касније користили као лек. Викинзи су сматрали да може пробудити мртве. А строгрчки јунак Енеја је гранчицом имеле отворио врата подземног света. У старим текстовима наводи се као лек против епилепсије.

У неким земљама имела има значајну симболику током прославе Божиће. Качи се изнад улазниг врата да би призвала госте. Када се двоје сретну испод имеле обичај је да се пољубе, јер овакви пољубци доносе срећу, а веровање је и да се из овог пољупца може родити вечна љубав.

Слике[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Имела