Империја Астека
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
Астечка империја била је значајна државна творевина у Предколумбијској Америци, која је заузимала територије Мезоамерике односно Мексика. Током владавине ова држава је доживела развој значајног броја градова у којима се до данашњих дана остало велики број значајних споменика као што су храмови, пирамиде и сл. Које су делом сакривене у џунгли. Империја је била уништена од стране европских колонизатора које је водио Хернан Кортез.
Астеци или Мешике [a] су индијански народ, који претежно живи у Мексику. Већином су католичке вероисповести, али су сачували и традиционална веровања (вера у духове, култ предака, итд.). Говоре језиком наватл, који спада у јуто-астечко-таноанску групу америндијанске породице језика. Укупно их има око 1.652.000.
Историја [уреди]
После пада Туле, главног града Толтека у 12. веку, на подручју данашњег Мексика (Средња Америка) настало је неколико градова-држава, у којима су живели народи који су говорили језиком наватл. Ниједна од ових држава није била довољно моћна да влада над другима, а становници тих држава били су поносни на своје толтечко наслеђе.
Преци Астека били су полу-номадско племе, које се населило на подручју данашњег Мексика током 13. века. Владар државе Кулхуакан им је дозволио да се населе на каменитом подручју, на којем нико други није хтео да живи. Астеци су усвојили културу државе Кулхуакан и, пошто су 1325. протерани из Кулхуакана, преселили су се на острво у центру једног језера, на којем су саградили свој град — Теночтитлан (данашњи Мексико).
.svg)
У наредном периоду, Астеци су изградили велику империју, покорили многе суседне народе и наметнули им своју културу. Градили су велике градове и вајали изузетно лепе скулптуре. Астечка империја је уништена 1521. када су шпански освајачи стигли до Мексика.
Главни град астечке империје био је Теночтитлан. На врхунцу астечке моћи овај град је имао површину од око 25 km² и око 350.000 становника, и у то време био је највећи град на свету. Становништво града чинили су земљорадници, рибари, трговци, занатлије, свештеници и чиновници.
Астечки владар се називао „тлатоани“ и биран је према мудрости, храбрости и „плавој крви“, односно припадности владарској породици. Владар се по рангу налазио између бога и краља и играо је важну улогу у религиозним церемонијама. У центру Теночтитлана налазио се Велики Храм — огромна заравњена пирамида на чијем врху су се налазила два храма — храм бога Сунца и храм бога кише.
Астеци су веровали да Сунце умире сваке вечери и да му је потребна човекова крв да би се поново родило следећег јутра. Астечки свештеници су жртвовали одабране људе вадећи им срце у религиозном ритуалу. Одабране жртве су највећим делом били заробљеници суседних народа које су астечки ратници доводили након бројних освајачких похода.
Напомена [уреди]
- ^ Термин мешика (шп: mexica наватл: mēxihcah ИПА: [meː'ʃiʔkaʔ]) настао је од аутохтоног назива који је за себе користио народ на који се тај појам односи, док је појам Астеци настао од мита о Азтлану који је у великој мери легендаран, и није био термин који су користили становници старог Мексика када су говорили о самима себи.
