Инверзна функција
У математици, ако функција ƒ пресликава скуп A на скуп B, онда је њена инверзна функција ƒ-1 таква да пресликава скуп B на скуп A и то тако да сложена функција
пресликава сваки елемент скупа A на самог себе. Нема свака функција своју инверзну, она која има се зове инверзибилна.
Нпр., ако је дата функција ƒ таква да даје дужину у миљама ако је дата дужина у метрима (ƒ(x) = 1,6 · x), онда њена инверзна функција g = ƒ-1 даје дужину у метрима ако је позната дужина у миљама (g(x) = x / 1,6).
Садржај |
Инверзибилност [уреди]
- Како функција мора да пресликава оригинал у само једну слику, то функција која није инјективна не може имати инверзну.
- С друге стране, ако се опсег функције није идентичан њеном кодомену, онда за неке елементе скупа-слике неће бити дефинисано пресликавање ƒ-1.
Зато можемо рећи да је функција инверзибилна акко је бијекција.
Нпр. фукција
није ни инјективна (јер позитивни и негативни бројеви имају исту слику), ни сурјективна (јер је ранг
, а не читав кодомен
). Иста функција, али дефинисана као
има инверзну функцију
. Функција
има инверзну, а
нема јер није инјективна (
).
Особине [уреди]
Симетрија [уреди]
Нека је id функција идентитета idX = x. Тада важи
односно
.
Инверзна функција сложене функције [уреди]
При инверзији композиције функција, основне функције мењају редослед:
Аутоинверзија [уреди]
Функција идентитета је инверзна сама себи:
Графичко представљање [уреди]
Функција и њена инверзна функција су симетричне у односу на праву
.
Извод инверзне функције [уреди]
Ако је почетна функција диференцијабилна, онда се за све тачке у којима
важи следећа формула за извод инверзне функције:
Обележавање [уреди]
Важно је уочити да -1 у означавању инверзне функције није ознака за експонент. Заправо
се записује као ƒ(x)-1.
У инфинитезималном рачуну ознака ƒ(n) означава n-ти извод функције:
У тригонометрији, из историјских разлога,
а не
, али је
, а не
. Управо да би се избегла ова непрецизност, за инверзне тригонометријске функције користи се ознака arc, а за реципрочне потпуно друга имена (
). .
Литература [уреди]
- Spivak, Michael (1994), Calculus (3rd ed.), Publish or Perish, ISBN 0914098896
- Stewart, James (2002), Calculus (5th ed.), Brooks Cole, ISBN 978-0534393397



![\frac{d}{dy}\left[ f^{-1}(y) \right] = \frac{1}{f'\left(f^{-1}(y)\right)}.](http://upload.wikimedia.org/math/5/8/f/58f263cb5573d01d1083bd75faec9bf4.png)
