Ингушетија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Република Ингушетија
рус. Республика Ингушетия / инг. ГӀалгӀай Мохк
Застава Грб
Застава Грб
Положај Ингушетије
Држава Застава Русије Русија
Главни град Магас
Федерални округ Севернокавкаски
Површина 2.963 km²
Становништво 2014.
 - Број 453.010
 - Густина становништва 164 ст./km²
Већи градови Ингушетије
Топографска мапа Ингушетије
Мапа Ингушке аутономне области 1931. године
Председничка резиденција у граду Магасу

Ингушетија, или званично Република Ингушетија (рус. Республика Ингушетия, ингушки: ГӀалгӀай Мохк) је конститутивни субјект Руске Федерације[1] са статусом аутономне републике на простору северног Кавказа.

Главни град републике је град Магас.

По површини коју заузима, ово је најмања од руских република.

Етимологија[уреди]

Република је добила име по титуларном народу Ингуши који су најбројнији народ у републици (са око 95 %). Етимологија имена овог народа није тачно позната, али се претпоставља да води од назива села Ангушт, које Осети зову Тарскоје и које значи „долина реке Терек“, а слично значење има и на ингушком. Иначе, Ингуше себе зову Гиалгиај, за што неки истраживачи тврде да значи „становници куле“, „градитељи итд“.

Историја[уреди]

Ингуши су староседелачки народ Кавказа и спадају у етнолингвистичку скупину севернокавкаских народа, а у етничком смислу су им сродни Чечени, као и староседелачки народи Дагестана. Историја Ингуша је тесно повезана са историјом Чечена. Од 9. до 12. века међу Ингушима се раширило хришћанство, а у 19. веку ислам. Од 1810. године, територије насељене Ингушима су у саставу Руске државе. У време постојања Совјетског Савеза формира се Ингушка аутономна област, да би се 1934. године она спојила са Чеченском аутономном облашћу у Чеченско-Ингушку аутономну област, чији је статус 1936. године уздигнут на ниво аутономне републике, која постаје позната као Чечено-Ингушетија.

Током Другог светског рата, делове Чечено-Ингушетије окупирали су нацисти. Због оптужбе да су становници републике сарађивали са нацистима, република је укинута 1944. године, по Стаљиновој наредби, а чеченско и ингушко становништво је депортовано у Казахстан. Уместо Чечено-Ингушетије формирана је Област Грозни, која је постојала све до 1957. године, када је Чеченско-Ингушку републику обновио Никита Хрушчов, а чеченском и ингушком становништву било је дозвољено да се врати.

Године 1991, Чечено-Ингушетија проглашава независност, да би затим била подељена на фактички независну Чеченску Републику Ичкерију и Републику Ингушетију (формирану 1992. године), која остаје у саставу Русије. Због конфликта у Чеченији, као и етничког конфликта између Ингуша и Осета у Северној Осетији, у Ингушетију је дошао знатан број ингушких и чеченских избеглица из ових република, тако да су избеглице 2000. године чиниле половину становништва Ингушетије. 2002. године, престоница Ингушетије пресељена је из града Назрања у новоосновани град Магас.

Демографија[уреди]

Градови[уреди]

Највећи градови републике су (са приказом броја становника 2009. године): [1]

Напомена: главни град Ингушетије, Магас, основан је 1995. године и по попису из 2002. године имао је 275 становника, што га чини најмањим градом и најмањом престоницом у Русији.

Етнички састав[уреди]

Попис из 1926. године[уреди]

Попис из 1939. године[уреди]

Попис из 2002. године[уреди]

Попис из 2010. године[уреди]

Религија[уреди]

Главна религија у републици је сунитски ислам, са мањим бројем суфи муслимана и других.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]