Индијум

Из Википедија

Cd - In - Sn
 
Ga
In
Tl  
 
 

Општи подаци
Име, симбол, атомски број Индијум, In, 49
Припадност скупу слабих метала
група, периода IIIA, 5
густина, тврдоћа 7310 kg/m3, 1,2
Боја сребрнобела
Особине атома
атомска маса 114,818 u
атомски радијус 155 (156) pm
ковалентни радијус 144 pm
ван дер Валсов радијус 193 pm
електронска конфигурација [Kr]4d105s25p1
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 18, 3
оксидациони број 3
Особине оксида амфотерни
кристална структура тетрагонална
физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 429,75 K
(156,60 °C)
температура кључања 2345 K
(2072 °C)
молска запремина 15,76×10-3 m³/mol
топлота испаравања 231,5 kJ/mol
топлота топљења 3,263 kJ/mol
притисак засићене паре 1,42×10-17 Pa (429 K)
брзина звука 1215 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност 1,78 (Паулинг)
1,49 (Алред)
специфична топлота 233 J/(kg*K)
специфична проводљивост 11,6×106 S/m
топлотна проводљивост 81,6 W/(m*K)
I енергија јонизације 558,3 kJ/mol
II енергија јонизације 1820,7 kJ/mol
III енергија јонизације 2704 kJ/mol
IV енергија јонизације 5210 kJ/mol
Најстабилнији изотопи
изотоп заст. в.п.р. н.р. e.r. MeV п.р.
113In 4,3% стабилни изотор са 64 неутрона
114In (веш.) 71,9 дана β+   114Cd
114mIn (веш.) 49,5 дана з.е.   114Cd
i.t.   114In
115In 95,7% 4,4×1014 година β- 0,495 115Sn
Тамо где другачије није назначено,
употребљене су SI јединице и нормални услови.
Објашњења скраћеница:

заст.=заступљеност у природи,
в.п.р.=време полу распада,
н.р.=начин распада,
е.р.=енергија распада,
п.р.=производ распада,
з.е=заробљавање електрона,
i.t.=изомерни прелаз

Индијум (In, лат. indicum) је метал IIIA групе. Име потиче од грчког назива за боју индиго.

Индијум је заступљен у земљиној кори у количини од 0,049 ppm (енгл. parts per million).

Добављено из "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC"