Инжењерство

Из Википедије, слободне енциклопедије

Инжењерство је примена науке и научног сазнања, на пројектовање, анализу и/или конструисање разних врста технологија, које је могуће примијенити или искористити у практичне сврхе. Остварује се знањем, математиком, и искуством, кроз пројектовање употребљивих објеката или процеса.

Поређење са другим професијама[уреди]

Сматра се да је инжењерство пројектовање решења практичних проблема. Научници питају „зашто?" и истражују да би одговорили на ово питање. Са друге стране, инжењери желе да знају како да би решили проблем, и како њихово решење може бити примењено.

Другим речима, научници истражују феномене, за које инжењери праве решења проблема или побољшање постојећих решења.

Инжењерска истраживања имају другачији карактер од научних истраживања. Често раде на на пољима где су основна физика и хемија добро разумљиви, али су проблеми сувише комплексни да би били тачно решени. Задатак инжењера је да истраживањем нађу апроксимативна решења која ће решити проблем.

Уопштено се може рећи да научници граде да би учили, а инжењери уче да би знали да граде.

Круцијални задатак инжењерства је препознавање, разумевање и свођење проблема на такав начин да се може добити успешан резултат. То најчешће није довољно да се добије успешан продукт, јер и други фактори морају бити решени, као што су расположиви ресурси, физичка и техничка ограничења, флексибилност за будуће модификације, и други фактори.

Решавање проблема[уреди]

Инжењери користе своје знање науке и математике, и емпиријско (рационално/одговарајуће) искуство да пронађу одговарајуће решење проблема. Стварање одговарајућег математичког модела проблема им омогућује да га анализирају и испробају могућа решења. Обично постоји више прихватљивих решења, тако да инжењери морају да вреднују различита (конструкцијска) решења у погледу њихових особина и да одаберу оно решење које испуњава највише њихових захтева. Компромиси су у сржи сваког инжењерског пројектовања; најбољи пројекат је обично онај који испуњава што је могуће више захтева.

Инжењери обично покушавају да предвиде колико успешно ће њихови објекти (пројекти) да задовоље постављене захтеве, пре него што се објекти у потпуности направе. Да би се утврдило колико ће (машински или грађевински) објекат да буде функционалан, или колико ће да траје, користе се између осталог: прототип, макета, симулација, деструктивно тестирање, недеструктивно тестирање и тестирање напрезања. Тестови дају сигурност да ће се објекат понашати онако како је планирано. Инжењери као професионалци схватају озбиљно своју одговорност да ће објекат задовољити захтеве и да неће угрозити јавност. У пројекте су обично укључени фактори сигурности, да би се смањио ризик од неочекиваног пропадања конструкције. Ипак, што су фактори сигурности већи, конструкција је мање ефикасна.

Ограничења[уреди]

У многим савременим државама, решења појединих инжењерских проблема, као што су пројектовање мостова, електрана, турбина или хемијских фабрика, морају да буде одобрена од стране овлашћеног инжењера. Закони који штите здравље и сигурност јавности захтевају да професионалац мора да буде довољно школован и да има одговарајуће радно искуство. У САД, свака држава чланица посебно тестира кандидате и одобрава лиценце тзв. Професионалних инжењера. У Србији је за добијање лиценце у одговарајућој инжењерској области потребно положити државни испит.

Чак и са стриктним испитима за добијање лиценце, инжењерске катастрофе се ипак дешавају. У САД, свака инжењерска дисциплина мора да се придржава свог етичког кода који је подржан ставовима чланова друштва професије.

Употреба рачунара[уреди]

Као и у свим другим научним и технолошким подухватима, рачунари и програми играју важну улогу. Нумеричке методе и симулације помажу да се предвиде перформансе објекта прецизније него што је то раније било могуће.

Коришћењем CAD програма (енгл. computer-aided design - рачунарски подржано пројектовање) инжењери могу лакше да моделирају објекте. Рачунарским моделима се могу проверавати стања објекта изложеног разним утицајима без додатних новчаних улагања или прототипа за чију израду је потребно дуго време. Употребом рачунара се лако мењају постојећи модели, а могуће их је и сачувати у библиотеци претходно дефинисаних елемената спремних за коришћење у новим пројектима.

У последњих пар деценија, Метод коначних елемената, FEM (енгл. finite element method analysis), омогућио је развој програма за анализу напрезања, температуре, протока, али и електромагнетних поља. Развијено је мноштво софтвера, а многи од њих су намењени и за анализу динамичких система.

Електронски инжењери користе разне софтвере за решавање проблема струјних кола као помоћ при пројектовању кола која ће да изводе одређене електронске операције када се користе у оквиру штампаних плоча или рачунарских чипова.

Пре или касније електронски рачунари ће бити превазиђени. Инжењери данашњице решавају проблеме чак и коришћењем мобилних телефона, на пример конструкцију греде на градилишту, за шта није потребна употреба лап-топ или деск-топ рачунара.[1]

Етимологија[уреди]

У енглеском језику реч "engine" значи „мотор“, па је одатле изведен став да назив инжењер потиче од потребе да се означи онај који прави моторе. Ово је мит. У ствари, обе су речи, engine и инжењер, изведене из латинског корена ingeniosus који значи „способан“. Одатле, инжењер је неко ко је паметан и практичан у решавању проблема. Термин је касније еволуирао да би укључио сва поља људске делатности где је потребна употреба научних метода. У неким другим језицима, као што је арапски, реч „инжењерство“ означава и „геометрију“.

У XIX веку, делатности које данас зовемо инжењерским називале су се механичким уметностима.

Веза са другим дисциплинама[уреди]

Наука се труди да објасни новооткривене и необјашњене феномене, често правећи математичке моделе осмотрених феномена. Технологија и инжењерство су практична примена знања, најчешће научног. Научници развијају науку, инжењери технологију. Ипак, често се јавља преклапање науке и инжењерства. Није редак случај да научници постану активни у практичној примени својих достигнућа, постајући на кратко инжењери. Слично, у процесу развијања нових технологија, инжењери понекад истражују нове феномене, постајући на кратко научници.

Постоје значајне паралеле између медицине и инжењерства. Обе професије су познате по прагматичности - решење реалног проблема често захтева да се делује пре него што је феномен у потпуности објашњен у строгом научном смислу.

Постоје и блиске везе инжењерства са уметношћу, које су у неким областима директне (архитектура, пејзажна архитектура, индустријски дизајн), а у неким индиректне. Инжењерска и уметничка креативност су понекад нераскидиво везане.

Инжењери у култури[уреди]

Историјски, инжењерство се популарној култури прихвата као безидејна и незанимљива област, за коју се често сматра да је домен „штребера“, са нешто мало романтичног схватања хакерске поткултуре. На пример, цртани лик Дилберт је инжењер.

У научној фантастици, инжењери су често представљени као високо образоване, стручне и поштоване особе које разумеју раскошне будуће технологије које се често описују овим жанром. Познати примери су ликови серије „Звездане стазе“: Монтгомери Скот и Џорди ЛаФорџ.

Оруђа[уреди]

Методе[уреди]

Највеће гране (првих 14)[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Horng Hean TEE, September 2004, “Mobile Structural Software / WAP Structural Engineering Applications”, Suara Perunding, Association of Consulting Engineers Malaysia, Kuala Lumpur and Horng Hean TEE, 1 February 2005, “Developing WAP Structural Applications”, The Structural Engineer, The Institution of Structural Engineers, London

Литература[уреди]

  • Petroski, Henry, To Engineer is Human: The Role of Failure in Successful Design, Vintage, 1992
  • Petroski, Henry, The Evolution of Useful Things: How Everyday Artifacts-From Forks and Pins to Paper Clips and Zippers-Came to be as They are, Vintage, 1994
  • Vincenti, Walter G. What Engineers Know and How They Know It: Analytical Studies from Aeronautical History, Johns Hopkins University Press, 1993

Спољашње везе[уреди]