Инсипидни дијабетес

Из Википедија

	Инсипидни дијабетес
	Diabetes insipidus
ICD-10:	E23.2 N25.1
ICD-9:	253.5 588.1

Инсипидни дијабетес (лат. diabetes insipidus) је облик шећерне болести, који настаје услед неодговарајуће секреције антидиуретског хормона из хипофизе^[1] или поремећаја на нивоу бубрега који не могу адекватно да одговоре на секрецију овог хормона.^[2] Познат је и под називом централни, кранијални или неурогени, односно у другом случају као нефрогени дијабетес.

У узрочнике овог поремећаја убрајају се трауме главе (посебно хируршке интервенције у хипоталамусно-хипофизној регији), тумори, запаљенски процеси (енцефалитис, менингитис, туберкулоза), судовне лезије, грануломске болести, генетски фактори, а постоје и урођени облици овог типа шећерне болести. У око 30-40% случајева узрок болести је непознат, па се говори о идиопатском инсипидном дијабетесу. ^{[1] [2]}

Садржај 1 Клиничка слика 2 Дијагноза 3 Лечење 4 Референце

[уреди] Клиничка слика

Основни симптоми су: полиурија (прекомерно лучење мокраће), ноктурија (учестало ноћно мокрење) и компензаторна полидипсија (појачана жеђ). Код деце се може појавити и енуреза (невољно мокрење).

Количина излучене мокраће може износити 5-20 литара за 24 сата. Урин је светле боје, мале специфичне тежине и осмоларности, а болесник мокри сваких 30-60 минута у току дана и ноћи. Тешка дехидрација се јавља у случајевима када је механизам жеђи оштећен или ако болеснк одбија да уноси течност. У случајевима дехидрације у крви је присутна повећана концентрација натријума, а клинички се појављују симптоми: главобоља, мука, повраћање и конфузија. Пацијенти се жале на сталан осећај умора и поспаности, а често пате и од опстипације (затвора) због скоро потпуне ресорпције воде из дигестивног тракта.

Могу постојати и други знаци оштећења хипоталамуса (полифагија - појачана глад, хиперсомнија - поспаност, хипертермија и др), а у случају туморске етиологије и одговарајућа симптоматологија. ^[1]

[уреди] Дијагноза

Стандардни тест за доказивање инсипидног дијабетеса је тест дехидрације, а дефинитивна дијагноза поставља се мерењем одговора хормона вазопресина у плазми на осмотску стимулацију остварену инфузијом раствора натријум хлорида. Код кранијалног инсипидног дијабетеса одређује се локализација могућег оштећења помоћу компјутеризоване томографије или нуклеарне магнетне резонанце. ^[1]

[уреди] Лечење

Током лечења се углавном користи дугоделујући синтетски аналог вазопресина. Терапијски одговор је варијабилан, па се спроводи пажљива контрола, мерењем диурезе и осмоларности плазме и натријума.

[уреди] Референце

1. ^ ^{1,0 1,1 1,2 1,3} Инсипидни дијабетес, приступ 28. новембар 2007.
2. ^ ^{2,0 2,1} Крстарица, приступ 28. новембар 2007.

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама о здрављу (медицини).