Институт за нуклеарне науке Винча

Из Википедије, слободне енциклопедије

Институт за нуклеарне науке „Винча“ основан је 1948. године као истраживачки центар за реализацију нуклеарног програма СФР Југославије. Данас је „Винча“ научни институт који покрива велики број не само нуклеарних већ и биолошки, физичких и техничко-технолошких дисциплина.

Институт је подељен у радне и истраживачке јединица које се, називају лабораторије. Лабораторије су данас самосталне јединице, и концентрисане су само на одређену област физике, медицине, биологије итд. Неке од лабораторија су: Лабораторија за физику, Лабораторија за нуклеарну физику, Лабораторија за физичку хемију, Лабораторија за молекуларну биологију и ендокринологију, Лабораторија за рачунарску технику и информатику, Лабораторија за материјале и многе друге.

17. новембра 2007. Влада Србије је саопштила да престаје финансирање пројекта Акцелераторске инсталације „Тесла“ у Институту из буџета. До ове одлуке за изградњу инсталације потрошено је 20 милиона америчких долара.[1]

Реактори у Институту ВИНЧА[уреди]

У институту постоје два реактора, РА и РБ. Реактор РА је давне 1984. затворен, а реактор РБ је и даље у употреби.

Реактор РА[уреди]

Реактор РА, снаге 6.5 MW, модериран је и хлађен тешком водом. Купљен је 1955. као готов производ Института за теоријску и експерименталну физику из Москве. Почео је са радом децембра 1959. године. Користио је 2% обогаћено гориво од металног уранијума. 1976. године прелази се на високо обогаћено гориво, са 80% обогаћеним уранијум диоксидом набављени из фабрике у Новосибирску. Реактор РА је радио до августа 1984. када је заустављен због замене горива и планиране реконструкције. Због многобројних техничких, административних и политичких разлога реактор до 2002. није поново пуштен у погон. Већ у јулу исте године доноси се одлука о трајном престанку рада реактора РА и о приступању његовој декомисији.


Техничке спецификације:

  • Тип реактора = Реактор са тешком водом
  • Термална снага = 6500 kW
  • Максимални флукс термалних неутрона= 10^{14} \frac {n}{(cm^{2}*s)}
  • Максимални флукс брзих неутрона= 6*10^{13} \frac {n}{(cm^{2}*s)}
  • Материјал за модерирање= тешка вода
  • Материјал за хлађење = тешка вода
  • Приморана конвекција = да
  • Рефлектор = тешка вода и графит
  • Број страна с рефлектором = 4
  • Материјал за контролу = Кадмијум
  • Број контролних елемената у реактору = 11

Делови за експерименте:

  • Број хоризонталних канала = 6
  • Примарна употреба хоризонталних канала= Физика чврстог стања, Нуклеарна физика, Дозиметрија
  • Број вертикалних канала = 45
  • Максимални вертикални флукс = 10^{14} \frac {n}{(cm^{2}*s)}
  • Примарна употреба бертикалних канала = Продукција радиоизотопа

Гориво у ректору:

  • Критична маса, минимална: kg = 3
  • Порекло фисионог материјала= СССР
  • Обогаћивање омогућава = СССР
  • Димензије контролних елемената, mm = 112 дужина, 35/31 пречник
  • Димензија шипки, mm = 6000 дужина, 43/41 пречник
  • Материјал = алуминијум
  • Дебљина пресвлаке, mm= 1

Реактор РБ[уреди]

Прва идеја за конструкцијом новог реактора потиче из 1956. године, споразумом са руским партнером о набавци нуклеарног горива од природног уранијума и тешке воде. Пројектовање и изградња реактора РБ завршена је у току 1957. године, а у 1958. пуштен у рад.

Реактор РБ је прво био пројектован како реактор без рефлектора, модериран тешком водом, нулте снаге. Као гориво коршћен је природни уранијум, што је омогућавао тешководни модератор неутрона. Прву критичност је достигао априла 1958. године. И данас, овај реактор и даље ради, за разлику од реактора РА, и првенствено се користи за истраживања у области физике чврстог стања, неутронове активационе анализе и тренирања студената.

Техничке спецификације

  • Тип рекатора= тешководни
  • Максимални флукс термалних неутрона = 10^{7} \frac {n}{(cm^{2}*s)}
  • Максимални флукс брзих неутрона = 2,7*10^{6} \frac {n}{(cm^{2}*s)}
  • Материјал за модерирање= тешка вода
  • Материјал за хлађење = тешка вода
  • Природна конвекција = да
  • Рефлектор = тешка вода
  • Број страна с рефлектором = 4
  • Материјал за контролу = Кадмијум
  • Број контролних елемената у реактору = 4


Делови за експерименте:

  • Број хоризонталних канала = 1
  • Максимални хоризонтални флукс= 10^{7} \frac {n}{(cm^{2}*s)}
  • Употреба хоризонталних канала= Озрачивање фолија
  • Број вертикалних канала = 4
  • Максимални вертикални флукс = 8*10^{6} \frac {n}{(cm^{2}*s)}
  • Примарна употреба вертикалних канала = Озрачивање разних узорака, Одређивање спектра неутрона

Гориво у ректору:

  • Критична маса, минимална:kg= 2.4
  • Порекло фисионог материјала= СССР
  • Обогаћивање омогућава = СССР
  • Димензије контролних елемената, mm = 25.4 X 2100
  • Димензија шипки, mm = ID 1.55, OD 1.75
  • Материјал за пресвлачење шипки = Алуминијум
  • Дебљина пресвлаке: mm= 1

Референце[уреди]

  1. ^ Обустављено финансирање за акцелератор у Винчи. Радио-телевизија Србије, 17. новембар 2007., Приступљено 17. 11. 2007.

Спољашње везе[уреди]