Инсулином

Из Википедије, слободне енциклопедије
Инсулином
лат. Insulinoma
Класификација и спољашњи ресурси

Хистолошки препарат инсулинома
ICD-10 C25.4, D13.7
ICD-9 157.4, 211.7
ICD-O M8151/1
DiseasesDB 6830
eMedicine med/2677
MeSH D007340

Инсулином је најчешћи тумор ендокриних острваца панкреаса, који изазива рецидивирајућу хипогликемију (снижен ниво шећера у крви). Ови тумори су најчешће солитарни и имају бенигну природу, а могу се наћи у било ком делу панкреаса. Ипак, око 10% инсулинома има малигне карактеристике.[1]

Клиничка слика[уреди]

Симптоми се обично јављају неколико година уочи презентације болести. Најчешће је то поспаност приликом јутарњег буђења или неки од низа других симптома због којих се болесник може јавити неурологу или психијатру: диплопије (удвојено виђење), знојење, лупање срца, слабост, конфузија, абнормално понашање, главобоље, губитак свести, кома и сл.

Класична клиничка слика инсулинома обухвата тзв. Виплеову тријаду: хиперинсулинемијске кризе глади, хипогликемија испод 50 mg/dl и смиривање симптома и знакова након интравенске примене глукозе. Тегобе се карактеристично јављају пре оброка и бивају ублажене после уношења хране или слатких напитака.[1][2]

Дијагноза[уреди]

Кључни доказ за постојање инсулинома је појава хипогликемоје наташте (мање од 2,5 mmol/l) у присуству нормалних или повишених концентрација инсулина у најмање три појединачна узорка. Хипогликемија се доказује мерењем гликемије и инсулина наташте и спровођењем теста гладовања у трајању од 72 сата. Локализовање тумора се врши ултразвуком панкреаса, компјутеризованом томографијом или артериографијом панкреасних артерија.[1]

Лечење[уреди]

Најефикаснија терапија је хируршко уклањање тумора, и у случају бенигних тумора операција најчешће резултује потпуним излечењем. Када изостане потпуно излечење индикована је примена медикаментозне терапије чије је циљ супресија лучења инсулина. Примена диазоксида је корисна и код болесника код којих се тумор не може локализовати, као и код старијих болесника са благим симптомима. Добри резултати се постижу применом аналога соматостатина. У случајевима метастатских промена користи се комбинована цитостатска терапија, сачињена од стрептозотоцина и доксорубицина.[1]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г „Инсулином“ Приступљено 27. 3. 2008.. 
  2. ^ Марјан Мицев: „Морфолошка испитивања код обољења ендокриног панкреаса“


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).