Интерлеукин 1

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерлеукин 1, алфа
ИЛ-1а кристална структура (PDB: 2ILA​).
Идентификатори
СимболIL1A
Алт. симболиIL1; IL-1A; IL1; IL1-ALPHA; IL1F1
Entrez3552
HUGO5991
OMIM147760
RefSeqNM_000575
UniProtP01583
Остали подаци
ЛокусХромозом 2 q12-q21
Интерлеукин 1 бета
ИЛ-1б кристална структура (PDB: 31BI​).
Идентификатори
СимболИЛ1Б
Алт. симболиИЛ-1Б; ИЛ1-бета; ИЛ1ф2
Entrez3553
HUGO5992
OMIM147720
PDB2MIB
RefSeqNM_000576
UniProtP01584
Остали подаци
ЛокусХромозом 2 q13-q21

Интерлеукин 1 (ИЛ-1) је интерлеукинцитокин) који игра важну улогу у специфичном и неспецифичном имунитету као и у настанку запаљења. Производе га претежно моноцити и макрофаге, али и друге ћелије као нпр. ендотелне ћелије, епителне ћелије, фибробласти, астроцити, лимфоцити итд.[1][2][3]

Улога[уреди | уреди извор]

Интерлеукин 1 игра улогу и специфичном и неспецифично имунитету. У оквиру неспецифичног имунитета ИЛ-1 убрзава сазревање гранулоцита у коштаној сржи и активише НК ћелије. Интерлеукин 1 спада у пирогене супстанце (пирогени). Пирогене супстанце изазивају повећање телесне температуре. У неуронима хипоталмуса ИЛ-1 индукује спроизводњу простагландина Е2 (ПГЕ2), који подешава терморегулациони центар хипоталамуса на виши ниво, чиме се и повећава телесна температура. Такође, стимулише пораст нивоа гликемије стимулишући лучење Адренокортикотропног хормона у хипофизи. У оквиру специфичног имунитета активише Т лимфоците (поготову Т помоћне лимфоците) и појачава њихову функцију. Сматра се да поседује и антитуморско дејство.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 изд.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114. 
  2. ^ Снежана Живанчевић-Симоновић Александар Ђукић. Општа патолошка физиологија. Крагујевац: Универзитет у Крагујевцу медицински факултет. ISBN 978-86-82477-65-5. 
  3. ^ Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ур. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Снежана Живанчевић-Симоновић Александар Ђукић. Општа патолошка физиологија. Крагујевац: Универзитет у Крагујевцу медицински факултет. ISBN 978-86-82477-65-5. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]