Интерлеукин 11

Из Википедије, слободне енциклопедије
Интерлеукин 11
Идентификатори
Симболи IL11; AGIF; IL-11
Вањски ИД OMIM: 147681 MGI: 107613 HomoloGene: 535 GeneCards: IL11 Gene
Преглед РНК изражавања
PBB GE IL11 206926 s at tn.png
PBB GE IL11 206924 at tn.png
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 3589 16156
Eнсембл ENSG00000095752 ENSMUSG00000004371
UниПрот P20809 Q3V0U3
Реф. Секв. (иРНК) NM_000641 NM_008350
Реф. Секв. (протеин) NP_000632 NP_032376
Локација (УЦСЦ) Chr 19:
60.57 - 60.57 Mb		 Chr 7:
4.38 - 4.38 Mb
ПубМед претрага [1] [2]

Интерлеукин 11 (ИЛ-11) је протеин који је код људи кодиран ИЛ11 геном.[1][2]

ИЛ-11 је мултифункционални цитокин који је прво изолован 1990. године из кичмене мождине-изведених стромалних ћелија. Он је кључни регулатор of више евената хематопоезе, поготову стимулације сазревања мегакариоцита.[3] Он је исто познат под именима инхибиторни фактор адипогенезе (АГИФ)[4] и опрелвекин.

У поређењу са другим интерлеукинима, ИЛ-11 је релативно слабо карактерисан.

Садржај

Структура [уреди]

Људски ИЛ-11 ген, који садржи 5 ексона и 4 интрона, је лоциран на хромозому 19,[1] и кодира 23 kDa протеин. ИЛ-11 is је члан ИЛ-6 цитокинске фамилије, која је особена по употреби заједничког корецептора гп130. Сигнал специфичност даје ИЛ-11Р алфа подјединица.

Сигнализација [уреди]

Пренос сигнала се иницира након ИЛ-11 везивања за ИЛ-11Р алфа и гп130, што омогућава хомодимеризацију гп130 молекула. Ово омогућава гп130-асоцираној ЈАК кинази да се активира и да фосфорилише интрацелуларне тирозинове остатке на гп130.[5][6]

Функција [уреди]

За ИЛ-11 је било показано да побољшава опоравак тромбоцита након хемотерапијом-узроковане тромбоцитопеније, индуцира акутну фазу протеина, модулира антиген-антитело респонс, учествује у регулацији пролиферације и диференцијације коштаних ћелија, и можда може бити коришћен као терапеутик за остеопорозу. ИЛ-11 стимулише раст одређених лимфоцита, и у моделу на глодарима, стимулише повећање кортикалне дебљине и јачање дугачких костију. Поред тога што има лимфопоетске/хематопоетске и остеотрофске особине, он функционише у многим другим ткивима, укључујући мозак, црева и тестисе.

Референце [уреди]

  1. ^ а б McKinley D, Wu Q, Yang-Feng T, Yang YC (1992). „Genomic sequence and chromosomal location of human interleukin-11 gene (IL11)“. Genomics 13 (3): 814–9. DOI:10.1016/0888-7543(92)90158-O. PMID 1386338. 
  2. ^ Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ed. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5. 
  3. ^ Paul SR, Bennett F, Calvetti JA, Kelleher K, Wood CR, O'Hara RM, Leary AC, Sibley B, Clark SC, Williams DA (1990). „Molecular cloning of a cDNA encoding interleukin 11, a stromal cell-derived lymphopoietic and hematopoietic cytokine“. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 87 (19): 7512–6. DOI:10.1073/pnas.87.19.7512. PMID 2145578. 
  4. ^ Kawashima I, Ohsumi J, Mita-Honjo K, Shimoda-Takano K, Ishikawa H, Sakakibara S, Miyadai K, Takiguchi Y (1991). „Molecular cloning of cDNA encoding adipogenesis inhibitory factor and identity with interleukin-11“. FEBS Lett. 283 (2): 199–202. DOI:10.1016/0014-5793(91)80587-S. PMID 1828438. 
  5. ^ Heinrich PC, Behrmann I, Haan S, Hermanns HM, Müller-Newen G, Schaper F (August 2003). „Principles of interleukin (IL)-6-type cytokine signalling and its regulation“. Biochem. J. 374 (Pt 1): 1–20. DOI:10.1042/BJ20030407. PMC 1223585. PMID 12773095. 
  6. ^ Thomas J. Kindt, Richard A. Goldsby, Barbara Anne Osborne, Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 ed.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114. 

Додатна литература [уреди]

  • Yang YC, Yin T (1993). „Interleukin-11 and its receptor.“. Biofactors 4 (1): 15–21. PMID 1292471. 
  • Bhatia M, Davenport V, Cairo MS (2007). „The role of interleukin-11 to prevent chemotherapy-induced thrombocytopenia in patients with solid tumors, lymphoma, acute myeloid leukemia and bone marrow failure syndromes.“. Leuk. Lymphoma 48 (1): 9–15. DOI:10.1080/10428190600909115. PMID 17325843. 
  • McKinley D, Wu Q, Yang-Feng T, Yang YC (1992). „Genomic sequence and chromosomal location of human interleukin-11 gene (IL11).“. Genomics 13 (3): 814–9. DOI:10.1016/0888-7543(92)90158-O. PMID 1386338. 
  • Kawashima I, Ohsumi J, Mita-Honjo K, et al. (1991). „Molecular cloning of cDNA encoding adipogenesis inhibitory factor and identity with interleukin-11.“. FEBS Lett. 283 (2): 199–202. DOI:10.1016/0014-5793(91)80587-S. PMID 1828438. 
  • Paul SR, Bennett F, Calvetti JA, et al. (1990). „Molecular cloning of a cDNA encoding interleukin 11, a stromal cell-derived lymphopoietic and hematopoietic cytokine.“. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 87 (19): 7512–6. DOI:10.1073/pnas.87.19.7512. PMID 2145578. 
  • Wang XY, Fuhrer DK, Marshall MS, Yang YC (1996). „Interleukin-11 induces complex formation of Grb2, Fyn, and JAK2 in 3T3L1 cells.“. J. Biol. Chem. 270 (47): 27999–8002. PMID 7499280. 
  • Chérel M, Sorel M, Lebeau B, et al. (1995). „Molecular cloning of two isoforms of a receptor for the human hematopoietic cytokine interleukin-11.“. Blood 86 (7): 2534–40. PMID 7670098. 
  • Yamaguchi M, Miki N, Ono M, et al. (1995). „Inhibition of growth hormone-releasing factor production in mouse placenta by cytokines using gp130 as a signal transducer.“. Endocrinology 136 (3): 1072–8. DOI:10.1210/en.136.3.1072. PMID 7867561. 
  • Mehler MF, Rozental R, Dougherty M, et al. (1993). „Cytokine regulation of neuronal differentiation of hippocampal progenitor cells.“. Nature 362 (6415): 62–5. DOI:10.1038/362062a0. PMID 8383296. 
  • Morris JC, Neben S, Bennett F, et al. (1996). „Molecular cloning and characterization of murine interleukin-11.“. Exp. Hematol. 24 (12): 1369–76. PMID 8913282. 
  • Neddermann P, Graziani R, Ciliberto G, Paonessa G (1997). „Functional expression of soluble human interleukin-11 (IL-11) receptor alpha and stoichiometry of in vitro IL-11 receptor complexes with gp130.“. J. Biol. Chem. 271 (48): 30986–91. DOI:10.1074/jbc.271.48.30986. PMID 8940087. 
  • Barton VA, Hudson KR, Heath JK (1999). „Identification of three distinct receptor binding sites of murine interleukin-11.“. J. Biol. Chem. 274 (9): 5755–61. DOI:10.1074/jbc.274.9.5755. PMID 10026196. 
  • Tacken I, Dahmen H, Boisteau O, et al. (1999). „Definition of receptor binding sites on human interleukin-11 by molecular modeling-guided mutagenesis.“. Eur. J. Biochem. 265 (2): 645–55. DOI:10.1046/j.1432-1327.1999.00755.x. PMID 10504396. 
  • Mahboubi K, Biedermann BC, Carroll JM, Pober JS (2000). „IL-11 activates human endothelial cells to resist immune-mediated injury.“. J. Immunol. 164 (7): 3837–46. PMID 10725745. 
  • Barton VA, Hall MA, Hudson KR, Heath JK (2000). „Interleukin-11 signals through the formation of a hexameric receptor complex.“. J. Biol. Chem. 275 (46): 36197–203. DOI:10.1074/jbc.M004648200. PMID 10948192. 
  • Curti A, Tafuri A, Ricciardi MR, et al. (2002). „Interleukin-11 induces proliferation of human T-cells and its activity is associated with downregulation of p27(kip1).“. Haematologica 87 (4): 373–80. PMID 11940481. 
  • Van der Meeren A, Mouthon MA, Gaugler MH, et al. (2002). „Administration of recombinant human IL11 after supralethal radiation exposure promotes survival in mice: interactive effect with thrombopoietin.“. Radiat. Res. 157 (6): 642–9. DOI:10.1667/0033-7587(2002)157[0642:AORHIA]2.0.CO;2. PMID 12005542. 
  • McCloy MP, Roberts IA, Howarth LJ, et al. (2002). „Interleukin-11 levels in healthy and thrombocytopenic neonates.“. Pediatr. Res. 51 (6): 756–60. PMID 12032273. 
  • Bartz H, Büning-Pfaue F, Türkel O, Schauer U (2002). „Respiratory syncytial virus induces prostaglandin E2, IL-10 and IL-11 generation in antigen presenting cells.“. Clin. Exp. Immunol. 129 (3): 438–45. DOI:10.1046/j.1365-2249.2002.01927.x. PMID 12197884. 

Спољашње везе [уреди]



- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Интерлеукин_11&oldid=7079457“