Интерлеукин 22

Из Википедије, слободне енциклопедије
Интерлеукин 22
IL22 IL22R 3DGC.png
ИЛ-22 кристалографска структура (боје дуге, N-терминус = плаво, C-терминус = црвено) у комплексу са ИЛ-22Р1 (magenta).[1]
Идентификатори
Симбол IL22
Алт. симболи ILTIF, IL-21, zcyto18, IL-TIF, IL-D110, TIFa, TIFIL-23, IL-22
Ентрез 50616
Хуго 14900
ОМИМ 605330
РефСек NM_020525
УниПрот Q9GZX6
Други подаци
Локус Хром. 12 q15

Интерлеукин 22 (ИЛ-22) је протеин који је код људи кодиран ИЛ22 геном.[2][3][4]

ИЛ-22 је члан групе цитокина која се зове ИЛ-10 фамилија или ИЛ-10 суперфамилија (укључујући ИЛ-19, ИЛ-20, ИЛ-24, и ИЛ-26),[5] класе потентних медијатора целуларног инфламаторног одговора. Овај интерлеукин дели ИЛ-10R2 у ћелијској сигнализацији са другим члановима те фамилије, ИЛ-10, ИЛ-26, ИЛ-28, и ИЛ-29. ИЛ-22 производи активиране ДЦ и ћелије, и иницира урођени имуни одговор против против бактеријских патогена посебно у епителним ћелијама као што су респираторне и стомачне епителијалне ћелије. ИЛ-22 заједно са ИЛ-17 се брзо производи у слезинским ЛТи-сличним ћелијама [6], и може бити такође произведен од стране Тх17 ћелија. Он вероватно игра улогу у координираном одговору оба адаптивног и урођеног имунског система.[7]

ИЛ-22 биолошка активност се манифестује путем везивања за комплекс на ћелијској површини који се састоји од ИЛ-22Р1 и ИЛ-10Р2 рецепторских ланаца. Тој је додатно регулисано путем интеракције са растворним везујућим протеином, ИЛ-22BP, чија секвенца је слична са са екстрацелуларним регионом рецептора ИЛ-22R1 (сИЛ-22R1). ИЛ-22 и ИЛ-10 рецепторски ланци играју улогу у целуларној комуникацији и трансдукцији сигнала путем селективне иницијације и регулације имуног одговора.[1] ИЛ-22 може да допринесе имуним болестима путем стимулације имфламаторног одговора, С100с и дефенсина. ИЛ-22 такође промовише преживљавање хепатоцита у јетри и епителијалним ћелијама плућа и стомака, попут ИЛ-10.[8]

Сигнализирање[уреди]

ИЛ-22, сигнализира кроз интерферон рецептор-сродне протеине ЦРФ2-4 и ИЛ-22Р.[3] Он формира комплексе на ћелијској површини са ИЛ-22Р1 и ИЛ-10Р2 ланцима што резултује у сигнал трансдукцији кроз рецептор, ИЛ-10Р2. ИЛ-22/ИЛ-22R1/ИЛ-10R2 комплекс активира инрацелуларне киназе (ЈАК1, Tyk2, и МАП киназе) и транскрипционе факторе, посебно СTAT3. Он може да индуцира ИЛ-20 и ИЛ-24 сигнализацију кад се ИЛ-22Р1 спари са ИЛ-20Р2.

Структура[уреди]

ИЛ-22 је α-хеликал цитокин. ИЛ-22 се везује за хетеродимерични рецептор на ћелијској површини који се састоји од ИЛ-10Р2 и ИЛ-22Р1 подјединица.[1]

Кристализација је могућа ако се Н-везана гликосилациона места одстране у ИЛ-22 мутантима везаним за сИЛ-22Р1 рецептор високог афинитета. Кристалографски асиметрична јединица садржи два ИЛ-22-сИЛ-22Р1 комплекса.[1]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г PDB 3DGC; Jones BC, Logsdon NJ, Walter MR (September 2008). „Structure of IL-22 bound to its high-affinity IL-22R1 chain“. Structure 16 (9): 1333–44. DOI:10.1016/j.str.2008.06.005. PMC 2637415. PMID 18599299. 
  2. ^ Dumoutier L, Van Roost E, Colau D, Renauld JC (August 2000). „Human interleukin-10-related T cell-derived inducible factor: molecular cloning and functional characterization as an hepatocyte-stimulating factor“. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 97 (18): 10144–9. DOI:10.1073/pnas.170291697. PMID 10954742. 
  3. ^ а б Xie MH, Aggarwal S, Ho WH, Foster J, Zhang Z, Stinson J, Wood WI, Goddard AD, Gurney AL (October 2000). „Interleukin (IL)-22, a novel human cytokine that signals through the interferon receptor-related proteins CRF2-4 and IL-22R“. J. Biol. Chem. 275 (40): 31335–9. DOI:10.1074/jbc.M005304200. PMID 10875937. 
  4. ^ Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ed. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5. 
  5. ^ Pestka S, Krause CD, Sarkar D, Walter MR, Shi Y, Fisher PB (2004). „Interleukin-10 and related cytokines and receptors“. Annu. Rev. Immunol. 22: 929–79. DOI:10.1146/annurev.immunol.22.012703.104622. PMID 15032600. 
  6. ^ Takatori H, Kanno Y, Watford WT, Tato CM, Weiss G, Ivanov II, Littman DR, O'Shea JJ. (2009). „Lymphoid tissue inducer-like cells are an innate source of IL-17 and IL-22.“. J Exp Med. 206 (1): 35–41. DOI:10.1084/jem.20072713.. PMID 19114665. 
  7. ^ Thomas J. Kindt, Richard A. Goldsby, Barbara Anne Osborne, Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 ed.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114. 
  8. ^ Moore KW, de Waal Malefyt R, Coffman RL, O'Garra A (2001). „Interleukin-10 and the interleukin-10 receptor“. Annu. Rev. Immunol. 19: 683–765. DOI:10.1146/annurev.immunol.19.1.683. PMID 11244051. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Медији повезени са Cytokines на Викимедијиној Остави