Ирански језици

Из Википедије, слободне енциклопедије

Ирански језици (још и: ираноаријевски језици) чине подгрупу индо-иранске гране индо-европске језичке породице. У свету живи око 150 милиона људи који се користе једним од 50 новоиранских језика као матерњим језиком, и још 30-50 милиона који их говоре као други или страни језик.

Модерни ирански језици: персијски (жуто), пашто (црвено), курдски језици (зелено-запад), белучки (зелено-исток), као и други језици и дијалекти

Велики ирански језици[уреди]

Следеће иранске језике говори више од по милион говорника:

  • Персијски (у ширем смислу)   55-70 милиона као матерњи, укупно 110 милиона (Иран, Авганистан, Таџикистан, Пакистан, Узбекистан)
    • Западноперсијски   35-40 милиона као матерњи, укупно више од 50 милиона (Иран)
    • Источноперсијски   20-30 милиона
  • Пашто   35 милиона (22,5 милиона у Пакистану, 12 милиона у Авганистану)
  • Белучки   9 милиона (7,5 милиона у Пакистану, 1,4 милиона у Ирану, 0,2 милиона у Авганистану)
  • Курманџи   10 милиона (Турска, северни Ирак, северна Сирија, северни Иран, Корасан и бивши СССР)
  • Лури   4,3 милиона (Иран)
  • Сорани (курдски)   7 милиона (Ирак, Иран)
  • Јужнокурдски   5 милиона (Иран)
  • Мазандерански   3 милиона (Иран, обала Каспијског мора)
  • Гиљански   2,6 милиона (Иран, обала Каспијског мора)
  • Зазаки   3 милиона (Турска)
  • Талишки   1 милион (Иран, Азербејџан)

Остали значајнији новоирански језици су:

Класификација[уреди]

  • Ирански   60 језика, 16 изумрлих   (150 милиона говорника)
    • Западноирански   33 језика, 5 изумрлих   (115 милиона говорника)
      • Северозападноирански
      • Југозападноирански
        • Персијски
        • Лури
    • Источноирански   27 језика, 11 изумрлих   (35 милиона говорника)
      • Североисточноирански
      • Југоисточноирански
        • Пашто
        • Памирски језици
          • Мунџи
          • Шугни

Спољашње везе[уреди]