Иринеј Буловић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иринеј Буловић
Irinej Bulović.jpg

Иринеј Буловић (2012)

Основне информације
Помјесна црква Српска православна црква
Епархија Епархија бачка
Архијерејски чин Епископ
Титула Епископ новосадски и бачки, сомборски и сегедински
Начин обраћања Његово преосвештенство
Држава Застава Србије Србија
Сједиште Нови Сад
Године службе од 1990.
Претходник Никанор (Иличић)
Сава Вуковић (администратор)
Посљедња епархија Епископ моравички (Архиепископија београдско-карловачка)
Године службе 19891990.
Претходник Лонгин Крчо (до 1986.)
Насљедник Антоније Пантелић (од 2006)
Лични подаци
Световно име Мирко Буловић
Датум рођења 11. фебруар 1947.
Мјесто рођења Станишић

Иринеј (Мирко Буловић, Станишић, 11. фебруар 1947) епископ је бачки. Био је викарни епископ моравички од 1989. до 1990.

Биографија[уреди]

Рођен је 11. фебруара 1947. године у Станишићу, у Бачкој од оца Михаила Буловића и мајке Зорке. На крштењу је добио име Мирко. Основну школу завршио је у родном месту, а гимназију у Сомбору 1965. године. Дипломирао је на Богословском факултету Српске православне цркве у Београду 1969. године. За време студија примио је монашки постриг од свог духовног оца, архимандрита Јустина Поповића, добивши монашко име Иринеј. Исте године га је епископ рашко-призренски Павле рукоположио у чин јерођакона, а потом јеромонаха. Непуне две године борави у манастиру Острогу (1969—1970) и предаје у Монашкој школи при манастиру. Деценију 1970—1980. проводи у Атини на постдипломским студијама на Богословском факултету атинског универзитета, где је, јуна 1980, одбранио докторску дисертацију. После краћег студијског боравка у Паризу, на руском Богословском институту Светог Сергија (1980—1981), изабран је за доцента на катедри Светог писма Новог завета на Богословском факултету у Београду, где и данас држи исту катедру у звању редовног професора.

На редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 1989. године изабран је за епископа моравичког, викара патријарху српском, а потом је после хиротоније у Пећкој патријаршији 20. маја 1990. године изабран за епископа бачког и устоличен у Новом Саду, 24. децембра исте године.

Након оснивања Епархије аустријско-швајцарске са седиштем у Бечу, постављен је за њеног епископа администратора.[1]

Радови[уреди]

Објавио је многе богословске текстове, научне и популарне, као и доста превода. Десетак година уређивао је Православни мисионар, популарни часопис у издању Светог архијерејског синода. Сада уређује и издаје „Беседу“, теолошки часопис Епархије бачке.

Члан је Преводилачке комисије Светог архијерејског синода Српске православне цркве, Свеправославне комисије за дијалог са Римокатоличком црквом, Свеправославне комисије за дијалог са лутеранима, комисије Светог архијерејског сабора Српске православне цркве за дијалог са аналогном комисијом бискупских конференција Хрватске и Србије и Црне Горе; затим члан комисије за организовање и праћење верске наставе при Влади Републике Србије, Удружења библијских теолога Грчке, Удружења књижевника Србије, Комитета покрета за јединство и сарадњу духовно сродних источнохришћанских народа и Савета верских лидера Европе „Религија за мир”.

Учествовао је на многим домаћим и међународним богословским и научним скуповима и конференцијама, на духовним трибинама и у међухришћанским сусретима и дијалозима, као и у домаћим и међународним сусретима и дијалозима са јеврејским и исламским заједницама, установама и организацијама.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]



Претходник:
Лонгин (Крчо)
епископ моравички
19891990.
Наследник:
Антоније (Пантелић)
Претходник:
Никанор (Иличић)
епископ бачки
од 1990.
Наследник:
-
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}