Исаија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пророк Исаија (14. век).

Исаија (יְשַׁעְיָהוּ на хебрејском) је старозаветни пророк.

Био је царскога рода. Рођен је у Јерусалиму од оца Амоса (брата Амасије, цара јудејског). По хришћанској традицији Исаија се удостојио да види Господа Саваота на престолу небеском, окруженог шестокрилним серафимима, који непрестано певају: "Свјат, Свјат, Свјат, Господ Саваот". Исаија је пророковао много ствари, како појединим људима, тако и народима. Једанпут је три дана ходао сасвим наг по улицама Јерусалима проричући скори пад Јерусалима под асирског цара Сенахерима, и опомињући цара и главаре народне, да се не уздају у помоћ Мисираца и Етиопљана, пошто ће и ови ускоро бити покорени од истога Сенахерима, него да се уздају у помоћ Бога. Најважнија су му пророчанства о рођењу Бога, о зачећу Пресвете Богородице, о Јовану Претечи, и о многим догађајима из живота Христова. Хришћани верују да је имао и дар чудотвортва тако да је због његове молитве вода потекла испод горе Сиона када је опседан Јерусалим. Та вода прозвана је Силоам (послата). У Библији је записано да је на ту воду упутио доцније Господ слепорођеног да се умије, да би прогледао. За време владавине цара Манасије, када је Исаија говорио против обичаја цара и главара, сравњујући тадањи нараштај са Содомом и Гомором, ухваћен је, изведен ван Јерусалима и тестером преструган. Живео је и пророковао на седам стотина година пре Христа.

Српска православна црква слави га 9. маја по црквеном, а 22. маја по грегоријанском календару.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]