Иса Челебија

Иса Челебија
Датум рођења	1380.
Место рођења	Кутахја  Османско царство
Датум смрти	1406.
Место смрти	Ескишехир  Османско царство
Занимање	Принц Османског царства

Иса Челебија (тур. İsa Çelebi; 1380 — 1406) је био син султана Бајазита I (1389—1403) и владар дела Отоманске империје (1402—1403), током грађанског рата који уследио након Ангорске битке 1402. године. Он је после битке завладао Бурсом и околином 1402. године, али га је брат Муса, у име њиховог брата Мехмета потиснуо са тих поседа. Иса је потом побегао прво код Византинаца у Цариград, а затим код свог преосталог брата Сулејмана, који је владао европским делом Бајазитове државе. Они су му пружили војну подршку и он је 1404. године на челу велике војске прешао у Малу Азију. Његов циљ је био да потисне Мехмеда и поврати Бурсу, али је поражен у борби са њим. Његова даља судбина није позната, сматра се да је током те или наредних година изгубио живот.

Позадина

Иса је био један од синова Бајазита I, османског султана. Његова мајка је била Девлетшах Хатун, ћерка Сулејман Шаха и Мутахара Абиде Хатун, ћерке султана Веледа. Иса је радио као гувернер санџака у Анталији и борио се у бици за Анкару 1402. године са својим оцем. Османска војска је поражена, Бајазита I заробио је Тамерлан, а Иса је побегао у западну Анадолију.

Османски интерегнум

1403. године, након што је сазнао за очеву смрт у заточеништву, почео је да се бори за трон против своје браће Мехмета Челебија, Мусе Челебија и Сулејмана Челебија. Борио се против Мусе да би стекао контролу над Бурсом, анадолском престоницом царства. Победио је Мусу и освојио контролу над делом анадолијске територије царства. Европска територија, Румелија, била је под контролом Сулејмана, а источни део анадолијске територије под контролом Мехмета (будућег Мехмета I). Осећајући да су његове земље крхке, смештене између браће са обе стране, потписао је уговор о пријатељству са византијским царем Манoјлом II Палеологом и одбио Мехметов предлог да с њим подели анадолијски део царства, на основу тога што је он старији брат и имао је право на целу територију. Након овог одбијања, поражен је од Мехмета у бици код Улубада 1405. У овој бици је изгубио и везира Тимурташа, који је био искусан државник. Побегао је у Румелију преко византијских територија.

Иса Челебија и Сулејман Челебија.

Састао се са Сулејманом, који је подржавао његов циљ у Анадолији. Са свежим трупама које му је пружио Сулејман, вратио се у Анадолију и покушао да поврати Бурсу. Иако није успео, удруживши се са анатолским беговима, које је његов отац Бајазит I заробио, али који су стекли независност након Бајазитовог пораза у бици код Анкаре, наставио је да се бори против Мехмета. Међутим, после низа пораза и издаје својих савезника, Иса је одустао од рата за престо.

Према историчару Јозефу фон Хамеру, након што је изгубио борбу, Иса се сакрио. Према другим изворима, међутим, приметили су га у јавном купалишту (турски: хамам) у Ескишехиру и убили га Мехметови партизани 1406. године.

Последице

Исина гробница (лево) поред гробнице његовог оца (десно).

Након његове смрти, интерегнум се наставио до 1413.

1413. године, Мехмед је постао једини владар царства као и Мехмед I након пораза Мусе. Још један од браће, Мустафа Челебија, који се скривао током интерегнума , касније је водио две неуспеле побуне против престола, једну против Мехмета 1416. године, а другу 1421. против свог сестрића Мурата II. Мурат је прозвао Мустафу Челебија Мустафом Лажним и погубио га.

Види још

• Грађански рат у Отоманској империји (1402—1413)
• Бајазит I
• Битка код Ангоре

Литература

• Sugar, Peter F. (1996). Southeastern Europe under Ottoman Rule, 1354-1804 (на језику: енглески). Seattle: University of Washington Press. стр. стране 25—26. ISBN 978-0-295-95443-1. 
• Shaw, Stanford J. (1977). History of the Ottoman Empire and modern Turkey (на језику: енглески). Cambridge: Cambridge University Press. стр. стране 36—38. ISBN 978-0-521-29163-7. 

Спољашње везе

• Историјска библиотека: Бајазит I