Исламски султанати у Индији

Из Википедије, слободне енциклопедије
Историја Јужне Азије
Flag of Bhutan.svg Flag of Maldives.svg Flag of Pakistan.svg Flag of India.svg Flag of Bangladesh.svg Flag of Sri Lanka.svg Flag of Nepal.svg
Историја Индије
Камено доба 70.000–7000. п. н. е.
Култура Мергар 7000–3300. п. н. е.
Цивилизација долине Инда 3.300.–1700. п. н. е.
Касна Харапа култура 1700.–1300. п. н. е..
Ведска цивилизација 1500.–500. п. н. е.
· Краљевства античке Индије · 1200.–700. п. н. е.
Махаџанапади 700.–300. п. н. е.
Царство Магада 684.–26. п. н. е.
· Маурија царство · 321.–184. п. н. е.
Средња краљевства Индије 230. п. н. е.–1279. нове ере
· Сатавахана царство · 230. п. н. е.–199. нове ере
· Кушанско царство · 60.–240. нове ере
· Гупта царство · 240.–550.
· Чола царство · 848.–1279.
Исламски султанати у Индији 1210.–1596.
· Делхијски султанат · 1206.–1526.
· Декански султанат · 1490.–1596.
Хојсала царство 1040.–1346.
Виџајанагара царство 1336.–1565.
Могулско царство 1526.–1707.
Марата царство 1674.–1818.
Колонијална Индија 1757.–1947.
Подела Индије 1947.-
Историје држава
Република Индија · Пакистан · Бангладеш
Шри Ланка · Непал · Бутан · Малдиви
Регионалне историје
Пенџаб · Јужна Индија · Тамил Наду · Бенгал · Асам
Пакистански региони · Синд · Тибет

У средњем веку у Индију је успостављено неколико исламских султаната.

Успон ислама на Индијском потконтиненту[уреди]

Ислам је у Индију дошао већ у првом веку након смери пророка Мухамеда. Омејидски калиф у Дамаску послао је 711. експедицију у Белуџистан и Синд под вођством Мухамеда бин Касима. Експедиција је отишла и северније, али није могла задржати цело подручје нити раширити ислам у другим деловима Индије. Ипак обална трговина и присуство муслиманске колоније у Синду дозволило је да дође до значајне културне размене и довођења проповедника. Три века касније Персијанци, турски народи и Авганистанци су кренули у освајања Индије преко традиционалног северозападног пута свих инвазија Индије.

Махмуд Газни (9791030) је предводио серију напада на Раџпутска краљевства и богате хиндуистичке храмове. Осим тога успоставио је базу у Пенџабу за будуће инвазије.

Делхијски султанат[уреди]

Делхијски султанат
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Делхијски султанат

Мухамед Гор је при крају 12. века извршио инвазију на Индију и освојио је Газни, Мултан, Синд, Лахор и Делхи. Један од његових генерала, Кутбудин Ајбак, прогласио је себе султаном Делхија. У 13. веку бивши роб ратник Шамсудин Илтумиш (1211—1236) успоставио је Турско краљевство у Делхију, што је будућим султанима омогућило да се шире у свим смеровима по Индији. Један век после тога Делхијски султанат се раширио источно до Бенгала, а јужно до Декана. У исто време султанат је био угрожен нападима са северозапада и унутрашњим побунама. Султанат је био у сталној динамици, како се 5 различитих династија уздизало и падало:

  • Робовска династија (1206—1290)
  • Килџи династија (1290—1320)
  • Туглак династија (1320—1413)
  • Сајид династија (1414—1451)
  • Лоди династија (1451—1526)
Шалимар башта у Лахору

Килџи династија под Алаудином (1296—1316) је успела да већину југа Индије једно време стави под своју власт, али освојена подручја су се брзо ослободила. Од 35 султана, 19 је убијено у атентату. На власт се тако често долазило насиљем. Дворске интриге и фракционашење су биле нормалне појаве. Куран и шарија (исламски закон) су омогућавали основу за завођење исламске администрације над независним хинду владарима. Ефективна власт султана је зависила о способности контроле стратешких места који су доминирали војно важним и трговачким путевима, зависила је о способности опорезивања и способности одржања ауторитета над војним и провинцијским гувернерима. Било је покушаја да се унифицирају порези и створи централизован систем администрације, али завршавали би без успеха. Пољопривреда је унапређена у северној Индији захваљујући новим каналима и новим иригационим методама (укључујући персијски точак). Али паразитски систем опорезивања сељака продужио је политичку нестабилност. Персијски језик и персијска култура постали су доминантни у центрима одлучивања у Индији.

Могули[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Могулско царство, Бабур, Ахбар Велики и Аурангзеб

Могулско царство је било царство је на врхунцу моћи управљало већином индијском потконтинента. Могулско царство је основао Бабур 1526, када је победио Ибрахима Лодија, последњег делхијског султана у Првој бици код Панипата. Реч Могул је индијско-аријска верзија речи Монгол.

Велики Могулски цареви
Цар Почетак власти Крај власти
Бабур 1526 1530
Хумајун 1530 1556
Ахбар 1556 1605
Џанагир 1605 1627
Шах Џахан 1627 1658
Аурангзеб 1658 1707

Јужне династије[уреди]

Могулско царство са највећим опсегом

Неуспеси султана да држе стално Декан и југ Индије под контролом доводе до успона јужних династија: муслиманског Бахмани султаната (1347—1527) и хиндуистичког Виџајанагара царства (13361565). Бахмани султанат је трајао готово два века, све док се није распао 1527. на 5 мањих државица, Деканских султаната (Биџапур, Голконда, Ахмеднагар, Берер и Бидар). Бахмани султанат је прихватио систем администрације и опорезивања од Делхијског султаната, али његов пад је великим делом проузрокован нетрпељивошћу домаћих муслимана и страних муслимана.

Литература[уреди]

  • Elliot and Dowson: The History of India as told by its own Historians, New Delhi reprint, 1990.
  • K.S. Lal: The Legacy of Muslim Rule in India [1]
  • K.S. Lal. Indian Muslims - Who are they. [2]
  • Majumdar, R. C. (ed.), The History and Culture of the Indian People, Volume VI, The Delhi Sultanate, Bombay, 1960; Volume VII, The Mughal Empire, Bombay, 1973.