Исмаил Кадаре

Из Википедије, слободне енциклопедије
Исмаил Кадаре

Ismail Kadare.jpg

Датум рођења: 28. јануар 1936.
Место рођења: Ђирокастра (Албанија)

Исмаил Кадаре (28. јануар 1936) је познати албански писац. Тренутно живи и ради у Паризу.

Биографија[уреди]

Кадаре је рођен 28. јануара 1936. у Ђирокастру, на југу Албаније, у породици скромног судског службеника. Мајка му потиче из имућне породице, тако да одраста у либералној и образованој грађанској средини. Детињство и родни град (под наизменичном италијанском односно грчком окупацијом током Другог светског рата) описује у роману „Хроника у камену”.[1][2]

Студирао је на Факултету у Тирани и на Заводу за књижевност „Максим Горки” у Москви.

Шездесетих година XX века ради као новинар и уредник, када почиње да објављује поезију. Године 1963. објављује први роман, „Генерал мртве војске”, који доживљава успех и у земљи и у иностранству. По роману је 1983. снимљен истоимени филм с Марчелом Мастројанијем у главној улози.

Од тада редовно објављује бројна дела која су га учинила једним од најзначајијих европских писаца XX века. Међу њима се посебно истиче „Палата снова”, политичка алегорија, чија је радња смештена у османском Истанбулу, али којом Кадаре на суптилан начин критикује комунистички режим Енвера Хоџе.

Седамдесетих година XX. века био је заступник у албанској Народној скупштини.

Године 1990, пред сам пад комунизма у Албанији, добија азил у Француској. Азил је затражио због, како каже, непомирљивости истинског књижевног стваралаштва и диктатуре:

Писац је природни непријатељ диктатуре.

Кадаре остаје у Француској до 1999, кад се враћа у Албанију. Тренутно живи на релацији Тирана-Париз.

Одабрана дела[уреди]

  • Генерал мртве војске (1963),
  • Тврђава (1970),
  • Хроника у камену (1971),
  • Велика зима (1977),
  • Мост на три лука (1978),
  • Палата снова (1981),
  • Концерт на крају зиме (1988),
  • Пирамида (1992)

Награде, признања, чланства[уреди]

  • Дописни члан Академије моралних и политичких наука у Паризу,
  • Добитник одликовања француске Легије части,
  • Добитник награде Приx мондијал Кино дел Дука 1992.,
  • Добитник награде Ман бокер интернешонал 2005.,
  • Добитник награде Принц од Астурије 2009.[3]

Контроверзе[уреди]

Пре пада комунистичког режима у Албанији почетком деведесетих година XX. века критичари су Кадареа славили као писца који се успешно одупро књижевности наметаним правилима социјалистичког реализма. Нека су му дела и забрањивана јер су приказивала тоталитарност комунистичког режима. Међутим, у међувремену му многи пребацују наводни конформизам: Кадаре никад није искористио своју међурнародну репутацију да јавно и оштро нападне режим већ је, напротив, као члан владајуће странке и заступник у Скупштини био део састава.

Кадаре је активно укључен у полемике око албанског националног питања (а самим тим и око питања судбине Косова). Својим есејом о културном идентитету Албанаца из 2006. Кадаре је изазвао бурне реакције у албанској јавности. Његова је теза да Албанци припадају искључиво западњачко-хришћанском цивилизацијском кругу и да је преузимање ислама од једног дела Албанаца у време турске владавине имало само негативне последице за албански народ.

Извори[уреди]

  1. ^ „Ismail Kadare“. Books and Writers Приступљено 15. 4. 2013.. 
  2. ^ „Broken April - Ismail Kadare“. Various journals. Amazon.com Приступљено 15. 4. 2013.. 
  3. ^ Price of Asturias awards laureates 2009

Спољашње везе[уреди]