Испаравање

Из Википедије, слободне енциклопедије
Испаравање изнад шоље чаја

Испаравање је физички процес прелаза материје из течног стања у гасовито стање (пару) које се одвија са повећањем температуре. Процес испаравања је супротан процесу кондензације (прелаз из гасовитог у течно стање).

Процес испаравања зависи од интензитета топлотног кретања молекула: што је кретање молекула брже, то је испаравање такође брже. Осим тога, на процес испаравања утиче брзина дифузије. Пример за ово је испаравање у ветровитим условима које је онда брже. Испаравање зависи и од врсте материје, тако да алкохол испарава брже него вода. Испаравање је пропорционално отвореној површини течности која испарава.

Процес испаравања се на молекуларном нивоу одвија на следећи начин: молекули достижу довољну кинетичку енергију (брзину) да се одвоје од привлачне силе суседних молекула и одвајају се од површине течности. Тиме течност губи део своје унутрашње енергије. Тако, на пример, људи дувају изнад врућег чаја да би убрзали испаравање и снизили његову температуру.

Мерење испаравања врши се помоћу два специјална инструмента — евапориметра и евапориграфа. Испаравање се изражава у милиметрима у току једне године — mm/god.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]