Историја Авганистана

Из Википедије, слободне енциклопедије

Кроз историју Авганистаном су владали разни освајачи - од Персијанаца и Александра Великог до Арапа који су у 7. веку у земљу донели Ислам[1]. Афгани су прву самосталну државу основали тек средином 18. века, а већ у 19. веку Авганистан постаје место сукоба Русије и Велике Британије[1]. Године 1907. Авганистан је постао британски протекторат, али је већ 1919. године, после устанка, земља поново стекла независност[1]. После добијања самосталности земља се чвршће везује за СССР, а по угледу на Турску почиње да спроводи друштвене реформе[1]. То је довело до реакције муслиманског свештенства и до државног удара[1]. Од 1930-их година Авганистан се све више везује за Нацистичку Немачку[1].

Године 1973. свргнут је краљ и проглашена република, а после удара 1978. и 1979. године нови режим се ослања на СССР[1].

Совјетска инвазија[уреди]

Совјетске трупе се повлаче из Авганистана

1979. Совјетски Савез покреће инвазију Авганистана након сукоба који су започели државним ударом најприје Сардара Мохамеда Дауда а касније комунистичке Демократске народне партије Авганистана. Након међународних притисака, учесталих напада муџахедина (тренираних од стране САД-а) и губитка око 15 хиљада војника, СССР се повлачи десет година касније, 1989. (погледај Совјетска инвазија Авганистана).

Талибани[уреди]

Након совјетског повлачења Муџахедини руше са власти авганистанског комунистичког председника Наџибулаха и освајају Кабул. Уз компромис, муџахедински лидери, Узбек Абдул Рашид Достам и Таџик Ахмад Шах Масуд постављају као председника Бурханудина Рабанија 1993. године.

Године 1994. појављују се Талибани, дотад непозната фракција муџахедина која себе идентификује као верске ученике. Они убрзо започињу своје ширење из суседног Пакистана у смеру Кабула и тиме авганистански грађански рат. Талибани постижу брзе успехе у борби чији је циљ успостављање крутог исламског закона у земљи. Уз помоћ сукоба између самих бивших против-совјетских муџахедина, Талибани освајају у септембру 1996. године Кабул. Рабани, Масуд и Достам повлаче се на север у тзв. Северну алијансу, противталибански савез етничких Узбека, Таџика и Хазара. Наставком талибанске офанзиве, овом је савезу крајем 90-их остао само мали, северни део Авганистана.

Талибански режим одмах након освајања Кабула намеће исламски фундаменталистички поредак грађанима под својом влашћу. Исламски закони најтеже погађају жене, које су присиљене да облаче бурке и забрањено им је да похађају школу. Неретка је и смртна казна. Године 1998. након терористичких напада на америчке амбасаде у Африци, САД напада неколико логора за обуку терориста ал Каиде у Авганистану крстарећим пројектилима. Наиме, талибански режим је пружао уточиште тој организацији чији су чланови ветерани рата против Совјета, као и њеном челнику Осама бин Ладену.

Инвазија САД[уреди]

Хамид Карзај, председник Авганистана

9. септембра 2001. године проталибански бомбаши самоубице убијају вођу Северне Алијансе Ахмад Шах Масуда, док се два дана касније догађају Напади 11. септембра 2001.

Седињене Америчке Државе 7. октобра 2001. године као одговор на терористичке нападе од 11. септембра покрећу тзв. Рат против тероризма ваздушним ударима на циљеве талибанског режима и логоре за обуку ал-Каиде, глобалне терористичке мреже Осама бин Ладена. Уз помоћ опозиционе Северне Алијансе успеле су да сруше талибански режим и да истерају већину терориста из земље. Преживели Талибани и терористи беже у планине на југу земље и покрећу тихи герилски рат.

Након талибанског повлачења у герилу држава долази под окупацију САД и међународних снага ИСАФ-а. Чланови Северне Алијансе улазе у нову афганистанску војску и бира се нови председник, Хамид Карзај.

Извори[уреди]

  1. ^ а б в г д ђ е - Атлас Азије, Београд 2007. ISBN 978-86-86809-02-5.; Аутор текста: професор Иван Бертић. Стране 56.


Спољашње везе[уреди]