Историја архитектуре

Из Википедије, слободне енциклопедије

Историја архитектуре обухвата техничке, функционалне и естетске фазе развоја кроз историјске епохе од почетка развоја људског друштва до данас. Најстарији текст о тој грани људске дјелатности јест De Architectura латинског аутора Vitruvija, који каже да се архитектура заснива на складу и равнотежи три начела: лепоте ("Venustas"), чврстине ("Firmitas") и корисности ("Utilitas").


Развојни пут историје историје човеченства са њиховим борбама и стваралаштвом и потреба за изнаилажење адекватног израза бива забележена у широком временском распону. Ни једног тренутка у људском постојању ма колико тај моменат био мучан није био такав да се не одрази у уметничком стварању и архитектури. Дуго у временском следу градили су свој пут различити начини стварања и градње који су прозвани стилови односно стилске епохе и њихов развој бива зависан од климатских, техничких, религиозних и културних параметара. Они су били признати и њихово трајање је било одређено кроз дуги временски период да би се променили и да би се градња наставила у другачијем стилу и на други начин. Са индустријализацијом овај процес се нагомилава и убрзава и у 19. веку долази се до нових стилова у архитектури и у послератним годинама бива временско и просторно разграничавање све теже и у модерном свету се све теже одређују просторне и временске границе између појединих стилова у архитектури који узајамно егзистирају један поред другог. У разној литератури наћи ћемо разне називе за именовање појединих стилова у архитектури старог века средњег века и новог века али се сваки стил једноставно и најисправније може поделити на рани средњи и касни.[1]

2500 година старе руине Персеполиса
Декорација у перистилу храма-Мединет Хабу, пример за египатску архитектуру
Откопавање насеља из млађег каменог доба

Садржај

Праисторијска архитектура [уреди]

Архитектура старог века [уреди]

Ране високе културе [уреди]

Западни свет [уреди]

Антика [уреди]

Велики театар у Помпеји
Света Софија
Нотер- Дам- ла- Гранд у Поатјеу, Француска
Западно прочеље катедрале Нотр-Дам у Паризу
"Ројал“ позориште-Брутализам
Кућа Роби

Архитектура средњег века [уреди]

Архитектура новог века [уреди]

Архитектура XIX века [уреди]

Архитектура XX и XXI века [уреди]

Поједине земље [уреди]

Референце [уреди]

  1. ^ prof. arh. Александар Дероко Предавања на Архитектонском факултету из „Историје архитектуре старог века“ Београд 1964.

Види још [уреди]

Литература [уреди]

  1. H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962.
  2. Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972.
  3. Udo Kulterman, Savremena arhitektura, Novi Sad 1971.
  4. Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976.
  5. Dejiny umenia, Mladé letá Bratislava 2001.
  6. Svetové dejiny umenia, B.F. Groslier, Larusse, Praha 1996.
  7. Istorija drevne umetnosti, J.J. Vinkelman, Novi Sad 1996.
  8. Dejiny estetiky, Wladislaw Tatarkiewitz, Bratislava 1985.
  9. Dejiny umenia, Martyn Janek, Karel Thiry, Bratislava 1990.
  10. Dejiny umenia, Michael, V. Altparov, Martin 1976.

Спољашње везе [уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Историја архитектуре
  • archinoah.de Studienarbeiten zur diversen Themen der Architekturgeschichte



Покрети у уметности
Ренесанса · Маниризам · Барок · Рококо · Неокласицизам · Романтизам · Реализам · Прерафаелити · Академизам · Импресионизам · Неоимпресионизам · Постимпресионизам
ХХ век
Модернизам · Кубизам · Експресионизам · Апстракција · Плави јахач · Die Brücke · Дадаизам · Фовизам · Нова уметност · Plakatstil · Баухаус · Поп арт · Де стијл · Декоративна уметност · Апстрактни експресионизам · Футуризам · Супрематизам · Конструктивизам · Надреализам · Минимализам · Концептуална уметност · Постмодернизам