Историја архитектуре

Из Википедије, слободне енциклопедије

Историја архитектуре обухвата техничке, функционалне и естетске фазе развоја кроз историјске епохе од почетка развоја људског друштва до данас. Најстарији текст о тој грани људске дјелатности јест De Architectura латинског аутора Vitruvija, који каже да се архитектура заснива на складу и равнотежи три начела: лепоте ("Venustas"), чврстине ("Firmitas") и корисности ("Utilitas").


Развојни пут историје историје човеченства са њиховим борбама и стваралаштвом и потреба за изнаилажење адекватног израза бива забележена у широком временском распону. Ни једног тренутка у људском постојању ма колико тај моменат био мучан није био такав да се не одрази у уметничком стварању и архитектури. Дуго у временском следу градили су свој пут различити начини стварања и градње који су прозвани стилови односно стилске епохе и њихов развој бива зависан од климатских, техничких, религиозних и културних параметара. Они су били признати и њихово трајање је било одређено кроз дуги временски период да би се променили и да би се градња наставила у другачијем стилу и на други начин. Са индустријализацијом овај процес се нагомилава и убрзава и у 19. веку долази се до нових стилова у архитектури и у послератним годинама бива временско и просторно разграничавање све теже и у модерном свету се све теже одређују просторне и временске границе између појединих стилова у архитектури који узајамно егзистирају један поред другог. У разној литератури наћи ћемо разне називе за именовање појединих стилова у архитектури старог века средњег века и новог века али се сваки стил једноставно и најисправније може поделити на рани средњи и касни.[1]

2500 година старе руине Персеполиса
Декорација у перистилу храма-Мединет Хабу, пример за египатску архитектуру
Откопавање насеља из млађег каменог доба

Праисторијска архитектура[уреди]

Архитектура старог века[уреди]

Ране високе културе[уреди]

Западни свет[уреди]

Антика[уреди]

Велики театар у Помпеји
Света Софија
Нотер- Дам- ла- Гранд у Поатјеу, Француска
Западно прочеље катедрале Нотр-Дам у Паризу
"Ројал“ позориште-Брутализам
Кућа Роби

Архитектура средњег века[уреди]

Архитектура новог века[уреди]

Архитектура XIX века[уреди]

Архитектура XX и XXI века[уреди]

Поједине земље[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ prof. arh. Александар Дероко Предавања на Архитектонском факултету из „Историје архитектуре старог века“ Београд 1964.

Литература[уреди]

  • H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962.
  • Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972.
  • Udo Kulterman, Savremena arhitektura, Novi Sad 1971.
  • Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976.
  • Dejiny umenia, Mladé letá Bratislava 2001.
  • Svetové dejiny umenia, B.F. Groslier, Larusse, Praha 1996.
  • Istorija drevne umetnosti, J.J. Vinkelman, Novi Sad 1996.
  • Dejiny estetiky, Wladislaw Tatarkiewitz, Bratislava 1985.
  • Dejiny umenia, Martyn Janek, Karel Thiry, Bratislava 1990.
  1. Dejiny umenia, Michael, V. Altparov, Martin 1976.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Историја архитектуре
  • archinoah.de Studienarbeiten zur diversen Themen der Architekturgeschichte



Покрети у уметности
Ренесанса · Маниризам · Барок · Рококо · Неокласицизам · Романтизам · Реализам · Прерафаелити · Академизам · Импресионизам · Неоимпресионизам · Постимпресионизам
ХХ век
Модернизам · Кубизам · Експресионизам · Апстракција · Плави јахач · Die Brücke · Дадаизам · Фовизам · Нова уметност · Plakatstil · Баухаус · Поп арт · Де стијл · Декоративна уметност · Апстрактни експресионизам · Футуризам · Супрематизам · Конструктивизам · Надреализам · Минимализам · Концептуална уметност · Постмодернизам

SERB-CRAFT ip: mc.serb-craft.com:25565