Историја рачунара у СФРЈ

Из Википедија

Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ) је била земља која је постојала у другој половини 20. века. Са циљем да се заштити домаћа производња од стране конкуренције, у чему се претеривало често и на штету домаћег купца и домаће индустрије, уведена су строга увозна правила која су обликовала развој рачунара у земљи различит од развоја у западном свету. Једна ов важних идеја које су управљале развојем технологија у СФРЈ је била потреба за независношћу од страних произвођача резервних делова, што је доприносило развоју домаћих рачунара.

1960: ЦЕР-10
1960: ЦЕР-10
????: ЦЕР-12
????: ЦЕР-12
1964: ЦЕР-20
1964: ЦЕР-20
1966: ЦЕР-200
1966: ЦЕР-200
1967: ЦЕР-22
1967: ЦЕР-22
Галаксија
Галаксија

Садржај

[уреди] Рани рачунари

После обуке у Паризу, инжењери института Михаило Пупин на челу са проф. др. Тихомиром Алексићем започели су развој првог домаћег рачунара крајем 1950-тих. Овај пројекат је произвео ЦЕР (Цифарски Електронски Рачунар) линију рачунара, почев са моделом ЦЕР-10 1960. године.

До 1964, развијен је рачунар ЦЕР-20 са наменом да буде "електронска књиговодствена машина", као резултат растуће потребе књиговодственог тржишта. Тренд израде рачунара посебне намене се наставља и израдом ЦЕР-22 1967. године, који је био намењен банкама.

Било је још ЦЕР модела, као што су ЦЕР-12, ЦЕР-2, и ЦЕР-200, али о њима нема много података.

[уреди] Увоз

С временом, када се схватило да домаћа наука и индустрија не може да држи корак са светским развојем рачунара, дозвољен је увоз страних рачунара под одговарајућим условима и посебним дозволама. Ово је довело до повећане доминације страних производа и смањења релативног тржишног удела домађих рачунара. Насупрот овоме, а услед општег повећања заинтересованости тржишта, системи које су правиле домаће компаније као Институт Михаило Пупин (прво ЦЕР а затим ТИМ серије) и Искра Делта (нпр. модел 800, базиран на PDP-11/34 [1]) су наставиле развој током 1970-тих и, чак, 1980-тих година.

[уреди] Ране 1980-те: Доба кућних рачунара

Више компаније је покушало да направе микрорачунаре сличне кућним рачунарима из 1980-тих, као нпр. Институт Иво Лола Рибар Лола 8, ЕИ Pecom 32 и 64 [2], ПЕЛ Вараждин Галеб и Орао (*), Ивел Ултра и З3 итд. Многи фактори су утицали на њихов неуспех или позиционирање ван тржишта кућних рачунара:

  • били су прескупи за појединачне купце (посебно у поређењу са популарним страним рачунарима ZX Spectrum, Commodore 64, итд.)
  • мали избор забавних и осталих програма је учинио да нису били привлачни савременим рачунарским ентузијастима
  • није их било могуће купити у продавницама

Резултат је био да су се домаћи рачунари ове генерације углавном користили у владиним институцијама којима није било дозвољено да купују страну опрему. Они рачунари које је било могуће повезати на постојеће централне рачунаре као терминале су постигли већи успех у пословним компанијама а остали су се користили за образовне сврхе у школама.

Влада је покушала да контролише прилив страних кућних рачунара уводећи увозна ограничења цена и величине меморије. Међутим, народ је наставио да увози рачунаре било илегално или растављајући их на делове који су пролазили кроз задата ограничења. Таква „сива економија“ је убрзала распад домаће индустрије кућних рачунара.

Један рачунар је успео да се избори - Галаксија. Креатор Воја Антонић је објавио потпуне дијаграме и упуства за самоградњу рачунара у специјалном издању научног часописа Галаксија под именом Рачунари у вашој кући у децембру 1983. Рачунар је самостално саградило више од 8.000 ентузијаста а још их је много произведено за употребу у школама.

Кућни рачунари су били врло популарни у СФРЈ - толико да су радио станице емитовале програме који су иначе били дистрибуирани на касетама - нпр. у емисији Вентилатор 202. Софтверски пирати су били чести и слободно су објављивали своје огласе у популарним рачунарским часописима као што су Рачунари, Свет компјутера, Мој микро и Ревија за микрорачунала. Јефтин (пиратски) софтвер је омогућио да практично сви власници кућних рачунари постану својеврсни колекционари програма са стотинама или хиљадама програма. Ово је касније произвело мешавину добрих и лоших ефеката. Развојни алати су били приступачни што је узроковало појаву великог броја рачунарских стручњака познатих и у свету али исти ти стручњаци нису могли да успеју на домаћем тржишту због истог пиратства које им је обезбедило образовање.

[уреди] Касне 1980-те: Доба личних рачунара

Друга половина 1980-тих доноси повећану популарност IBM PC компатибилних рачунара и, нешто мање, Amiga and Atari ST рачунара. Домаћи произвођачи су избацили неколико модела IBM PC компатибилних рачунара, као што су неки модели ТИМ серије и Лира рачунара, али је њихов „успех“ био ограничен на владине институције обавезне да купују само домаћу опрему.

Сива економија је наставила да омогућава доминацију стране технологије међу појединачним купцима а софтверско пиратство наставило да живи до распада СФРЈ 1990-тих година. Пред сам крај Југославије, 1989. године, компанија "Сезам" покренула је локалну мрежу персоналних рачунара за подручје Београда, која је пре свега укључивала популарну "Конференцију". "Сезам" се преоријентисао на Интернет 1996. године

[уреди] Хронологија

1960

1964

1966

1967

1971

1983

1984

1985

1988

Добављено из "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%80%D0%B0%D1%87%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D1%83_%D0%A1%D0%A4%D0%A0%D0%88"
Други језици