Историја уметности

Из Википедије, слободне енциклопедије
Венера из Виленсдорфа
Биста краљице Нефертитис (исто Нофретете), Музеј старина у Берлину
Гудеа владар Лагаша Лувр Париз
Колосеум у Риму из 1. века УНЕСКОва светска баштина и једно од нових седам светских чуда
Фреска Христа унутар цркве Аја Софија
Исечак фреске у Сопоћанима у Србији главно дело касновизантијског сликарства
Нотр-Дам-Ла-Гранд, Поатје
Готска катедрала (Амијен)
Супружници Арнолфини, слика Јана ван Ајка из 1434. год., уље на дасци, 81,9 x 59,7 cm, Лондон.
Обожавање Христа од Петер Паул Рубенса.
Стрељање 3. маја- Франциско Гоја
Импресија, рађање сунца. Слика по којој је импресионизам добио име.
Гаудијево недовршено ремек дело, Саграда Фамилија
Violon, verre, pipe et encrier, Пабло Пикасо, 1912.

Историја уметности је истраживање историјског контекста дела у односу на ствараоце и периоде у визуелним уметностима. Схватање уметности, кроз историјску класификацију у визуелним уметностима, као што су сликарство, вајарство, архитектура и примењене уметности (декоративне и у новије време дизајн и фотографија), је главни задатак историје уметности.

Садржај

Настанак историје уметности[уреди]

Зачетак историје уметности представља дело Ђорђа Вазарија, „Животи славних сликара, вајара и архитеката“ у коме је описивао животе уметника, њихова дела и технике које су користили. Био је Микеланђелов ученик.

Винкелман (Winkelman, Johann Joachim) (1717-1768.) се сматра зачетником историје уметности као дисциплине коју данас познајемо. Веома је битно схватити период у коме је он живео јер ми данас целокупну историју уметности посматрамо кроз шаблон који је постављен у XVIII веку.

Историјом уметности су се бавили и:

Методологија[уреди]

Историчар уметности приликом процеса анализе уметничког дела, ствараоца, или периода поставља себи два основна задатка:

  • Први је приписивање одређеног уметничког дела; студија аутентичности уметничког дела; одређивање периода у стваралачком развоју уметника или културно-историјског периода; утицај на уметност или уметнике који следе; сакупљање биографских података уметника и документација о уметничком делу.
  • Други се заснива на историјском истраживању стила или уметничког језика којим се уметник служио, са шире историјске перспективе, а која се састоји од упоређивања стила, периода или праваца из прошлости. За историчара је такође веома важна иконографија (симболи, тема и значење), која се може наћи у делу, периоду, или правцу који је предмет истраживања.

Магија и ритуал - уметност праисторијског човека[уреди]

Уметност праисторије

Уметност египатске цивилизације[уреди]

Уметност старог Египта

Уметност првих цивилизација на истоку[уреди]

Рана уметност на Истоку

Уметност Антике - Грчка и Рим[уреди]

Почеци средњовековне уметности у Европи[уреди]

Почеци средњовековне уметности

Развој средњовековне уметности у хришћанском и исламском свету[уреди]

Средњовековна уметност

Уметност почетка модерног света - ренесанса и хуманизам у Европи[уреди]

Уметност у XV и XVI веку[уреди]

Уметност барока и романтизма[уреди]

Уметност у XVII веку[уреди]

Барок

Уметност у XVIII веку[уреди]

Уметност у XIX веку[уреди]

Почетак и настанак модерне уметности крајем XIX века[уреди]

Модерна уметност у XIX веку[уреди]

Уметност индустријске револуције у Европи и прве авангарде[уреди]

Модерна уметност у XX веку[уреди]

Модерна уметност после Другог светског рата[уреди]

Уметност глобализације света и технолошке револуције[уреди]

Савремена уметност

Модернизам

Завршетак модерне уметности - настанак нових форми у уметности[уреди]


Савремена уметност деведесетих година XX века[уреди]

Савремена уметност на почетку XXI века[уреди]

Музеји и важни догађаји у савременој уметности[уреди]

Документа Касел

Бијенале у Венецији

Уметност јужнословенских народа на Балкану[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :