Историја уметности

Венера из Виленсдорфа

Биста краљице Нефертитис (исто Нофретете), Музеј старина у Берлину

Гудеа владар Лагаша Лувр Париз

Колосеум у Риму из 1. века УНЕСКОва светска баштина и једно од нових седам светских чуда

Фреска Христа унутар цркве Аја Софија

Исечак фреске у Сопоћанима у Србији главно дело касновизантијског сликарства

Нотр-Дам-Ла-Гранд, Поатје

Готска катедрала (Амијен)

Супружници Арнолфини, слика Јана ван Ајка из 1434. год., уље на дасци, 81,9 x 59,7 cm, Лондон.

Обожавање Христа од Петер Паул Рубенса.

Стрељање 3. маја- Франциско Гоја

Импресија, рађање сунца. Слика по којој је импресионизам добио име.

Гаудијево недовршено ремек дело, Саграда Фамилија

Violon, verre, pipe et encrier, Пабло Пикасо, 1912.

скулптура Роберт Рошенберга у Берлину, 1988

Историја уметности је истраживање историјског контекста дела у односу на ствараоце и периоде у визуелним уметностима. Схватање уметности, кроз историјску класификацију у визуелним уметностима, као што су сликарство, вајарство, архитектура и примењене уметности (декоративне и у новије време дизајн и фотографија), је главни задатак историје уметности.

Садржај

1 Настанак историје уметности
2 Методологија
3 Магија и ритуал - уметност праисторијског човека
4 Уметност египатске цивилизације
5 Уметност првих цивилизација на истоку
6 Уметност Антике - Грчка и Рим
7 Почеци средњовековне уметности у Европи
8 Развој средњовековне уметности у хришћанском и исламском свету
9 Уметност почетка модерног света - ренесанса и хуманизам у Европи
- 9.1 Уметност у XV и XVI веку
10 Уметност барока и романтизма
11 Почетак и настанак модерне уметности крајем XIX века
- 11.1 Модерна уметност у XIX веку
12 Уметност индустријске револуције у Европи и прве авангарде
- 12.1 Модерна уметност у XX веку
13 Модерна уметност после Другог светског рата
14 Уметност глобализације света и технолошке револуције
15 Завршетак модерне уметности - настанак нових форми у уметности
16 Уметност јужнословенских народа на Балкану
17 Види још
18 Спољашње везе

[уреди] Настанак историје уметности

Зачетак историје уметности представља дело Ђорђа Вазарија, „Животи славних сликара, вајара и архитеката“ у коме је описивао животе уметника, њихова дела и технике које су користили. Био је Микеланђелов ученик.

Винкелман (Winkelman, Johann Joachim) (1717-1768.) се сматра зачетником историје уметности као дисциплине коју данас познајемо. Веома је битно схватити период у коме је он живео јер ми данас целокупну историју уметности посматрамо кроз шаблон који је постављен у XVIII веку.

Историјом уметности су се бавили и:

[уреди] Методологија

Историчар уметности приликом процеса анализе уметничког дела, ствараоца, или периода поставља себи два основна задатка:

Први је приписивање одређеног уметничког дела; студија аутентичности уметничког дела; одређивање периода у стваралачком развоју уметника или културно-историјског периода; утицај на уметност или уметнике који следе; сакупљање биографских података уметника и документација о уметничком делу.

Други се заснива на историјском истраживању стила или уметничког језика којим се уметник служио, са шире историјске перспективе, а која се састоји од упоређивања стила, периода или праваца из прошлости. За историчара је такође веома важна иконографија (симболи, тема и значење), која се може наћи у делу, периоду, или правцу који је предмет истраживања.