Историјски ревизионизам

Из Википедије, слободне енциклопедије

Историјски ревизионизам је реинтерпретација ортодоксних погледа на доказе, мотиве и процес одлучивања који обухватају поједине историјске догађаје. Ревизиониста претпоставља да интерпретација одређеног историјског догађаја или периода, коју за исправну прихвата већина истраживача, треба да буде значајно измјењена.

Важност историјског ревизионизма је сажето описао амерички историчар Џејмс М. Макфирсон следећим речима:

Викицитати „Историја је конитнуиран дијалог између садашњости и прошлости. Интерпретације прошлости се мијењају у одговору на нове доказе, нова питања која постављају докази, нове перспективе стечене проласком времена. Не постоји једна, вечна и непроменљива истина о догађајима из прошлости и њиховом значењу. Ревизионизам чини виталном и смисленом бескрајну одисеју историчара усмерену ка разумевању прошлости.”
({{{2}}})

[1]

Разлози за ревизију историје[уреди]

Најуопштенији разлози за појаву историјског ревизионизма, односно ново тумачење историјских догађаја и процеса, се могу сажети на:

  1. приступ новим подацима, најчешће у облику државних архива са којих је протеком времена скинута ознака „државне тајне“, а који дају потпуно нову перспективу, односно нова објашњења за одређене догађаје о којима је постојало укорењено мишљење или консензус;
  2. нова научна достигнућа, пре свега из подручја природних или форензичких наука, који дају бројне нове податке односно алате за одређивање старости (датирање), поријекла и других особина људских остатака или археолошких артефаката;
  3. промјене политичких околности које су налагале да се историја тумачи на један, односно спријечавле да се тумачи на други начин, односно нови културни и политички трендови са којима се дотадашња историја или њено тумачење требају „ускладити“.

Управо је политички контекст, односно експлицитни или претпостављени политички мотив за ревизију историје један од разлога због чега израз „историјски ревизионизам“ често има негативне конотације. Томе је прилично допринијела историографија у другој половини 20. вијека, односно настојања појединих историчара да не само објасне, него и оправдају и рехабилитују губитничку страну у Другом свјетском рату. Због тога се често израз „историјски ревизионизам“ мијеша са „негационизмом“ или порицањем геноцида, односно тврдњама да се неки „проблематични“ догађаји који се сматрају дијелом историје једноставно нису догодили.

Референце[уреди]

  1. ^ Revisionist Historians, Приступљено 27. 4. 2013.