Источна Немачка

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Deutsche Demokratische Republik
Немачка Демократска Република

Застава НДР Грб НДР
Национални мото: нема
Службени језик	немачки
Главни град	Источни Берлин службено: "Berlin, Hauptstadt der DDR" (Берлин, главни град НДР)
Површина	108.333 km²
Становништво  - Укупно (1989.)  - Густина насељености	17,000.000 154/km²
Конституисана	7. октобар 1949.
Валута	1 марка (Источнонемачка марка) = 100 пфенинга
Временска зона  - лети	CET (UTC+1) CEST (UTC+2)
Химна	Auferstanden aus Ruinen (Из рушевина подигнута)
Позивни телефонски број	+37 (бивши)
ISO 3166-1	DD (бивши)
ISO 3166-3	DDDE
Интернет домен	.dd (бивши)

Окупиране зоне: Западна Немачка (Енглеска, Француска, САД); Источна Немачка (СССР)

Источна Немачка, званично Немачка Демократска Република (НДР), (нем. Deutsche Demokratische Republik (DDR)) је била социјалистичка држава која је трајала од 1949. до 1990. године под бившом Совјетском окупационом зоном.

НДР је прокламовама у совјетском делу Берлина 7. октобра 1949. Пуни суверинитет је добила 1945, али совјетске трупе су ступиле на њену територију после договора у Потсдаму, као одговор америчком присуству у Западној Немачкој током Хладног рата. Источна Немачка је била чланица Варшавског пакта. Њена обавештајна служба био је ШТАЗИ, новинска агенција АДН, а авиопревозник Интерфлуг. После избора, сјединила се са Савезном Републиком Немачком 1990. године.

Историја

За више информација видети Историја Источне Немачке и Историја Немачке

На крају Другог светског рата, на Потсдамској конференцији 1945, победничке државе: Француска, Велика Британија, Сједињене Државе и Совјетски Савез одлучиле су да поделе Немачку у четири окупационе зоне. Свака држава би контролисала одређени део Немачке док се њен суверинитет не реорганизује.

Територија Источне Немачке је првобитно била насељена словенским народом Вендима, а Немачка ју је освојила у средњем веку. Новоосвојена територија је организована у облику немачких феудалних држава на словенским земљама. Кретања разних народа по њеној територији су значајно утицала на етнички састав Источне Немачке. Већи део Источне Немачке је био део Краљевине Пруске.

У империјалистичкој Немачкој и Вајмарској Републици, територије које су припадале Источној Немачкој су се налазиле у централном делу државе. Те територије се се називале „Mitteldeutschland“ (Средња Немачка), док су „истоку“ припадале провинције као што су источна Померанија, источни Бранденбург, Шлеска и Источна и Западна Пруска. Током Другог светског рата, савезници су на конференцији на Јалти одлучили да послератна граница Пољске буде померена западније према реци Одри, док би се совјетска граница такође померила западније према пољским територијама.

Дискусије на Јалти и у Потсдаму су знатно утицале на будуће окупационе границе и администрацију послератне Немачке, која је потпала под четири силе победнице (Сједињене Државе, Велика Британија, Француска и СССР). Државе Мекленбург, Бранденбург, Саксонија, Саксонија-Анхалт, Тирингија и берлински источни сектор су потпали под немачки совјетски сектор. Остатак територије Немачке је подељен на три дела којима су управљале Сједињене Државе, Велика Британија и Француска. Територија под њиховом управом је конституисана као Савезна Република Немачка (СРН или Западна Немачка).

Источна Немачка је прихавтила социјализам као државно уређење и постала је део Варшавског пакта, док је Западна Немачка постала либерлана парламентарна република и чланица НАТО-а.

Први лидер НДР је био Валтер Улбрихт. Устав Источне Немачке је дефинисао државу као „Републику радника и сељака“. До 1949. Немачка демократска република била је федерација.

Дана 17. јуна 1953, пратећи мале плате и изградњу грандиозног булевара (Стаљиналеја) у Источном Берлину, велики број грађана на улицама је започео демонстрације. Касније, тог дана совјетске трупе и тенкови изненада су почели са хладнокрвним убијањем демонстраната – било је најмање 125 мртвих. (види Побуна у Источној Немачкој).

Убрзо после поделе Немачке, Берлин, бивши главни град Немачке подељен је у четири сектора. Источни део је потпао под контролу Совјетског Савеза, док је западни расподељен преосталим трима западним силама победницама.

Конфликт око статуса Западног Берлина је створио Берлински ваздушни мост. Брз просперитет Западне Немачке и економска стагнација Источне, навели су велики број Немаца из источног дела Немачке да пребегну на запад.

Историја Немачке
Франачка Свето римско царство Немачка конфедерација Немачко царство Вајмарска република Трећи рајх Источна Немачка Западна Немачка Немачка

До педесетих година, избеглице су прелазила Совјетску зону Немачке да би започеле нов живот на Западу. Унутарнемачка граница је била затворена, али до педесетих година, граница у Берлину је била лако премостива. У ноћи, 13. августа 1961, источнонемачке трупе су дошле на границу са Западним Берлином и почеле да граде Берлински зид. Проток људи је потом рестриктивно контролисан у оба правца.

1971. године, Ерих Хонекер је заменио Улбрихта. Источна Немачка је генерално била економски најпросперитатнија држава Варшавског пакта. До седамдесетих година позиција Западне Немачке се огледала у Халштајнској доктрини која је укључивала игнорисање Источне Немачке. Раних седамдесетих „источна политика“, чији је покретач Вили Брант подразумевала је заједничку сарадњу Источне и Западне Немачке.

Августа 1989, Мађарска је уклонила своју рестриктивну границу и неколико хиљада људи је из Источне Немачке прешло „зелену“ границу Мађарске, и потом преко Аустрије дошло до Западне Немачке.

9. новембра 1989. срушен је Берлински зид. Резултат је су биле дирљиве емотивне сцене на улицама, када је стотине хиљада Источних Немаца прешло у Западни Берлин (и Западну Немачку) по први пут. Било је неколико покушаја за конституисање некомунистичке Источне Немачке, али позиви на уједињење Немачке су их спречили. После преговора (преговори „2+4“ – две Немачке и силе победнице) створени су услови за уједињење Немачке. Коначно, 3. октобра 1990, источнонемачка популација је била прва из источног блока која је приступила Европској унији као део Савезне Републике Немачке. Територије Источне Немачке су признате као саставни део Савезне Републике Немачке, а Устав из 1950. је укинут.

До данашњег дана, постоји много тога што подећа на различитости „источног“ и „западног“ дела Немачке (нпр. жвотни стилови, богатство, политичка уверења итд). Привреда источног дела Немачке се бори за опоравак, а велики део средстава се и даље каналише са запада. По најновијим истраживањима јавног мњења (које је вршено на територији бивше западне Немачке) 25% становништва је да се поново сазида Берлински зид.

Спорт

Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање. Чланак је означен овим шаблоном 21.01.2012. и налази се у категорији Спорт. Погледајте како се мења страница или страницу за разговор за помоћ. Уклоните ову поруку када завршите.

Такмичење са за Западом је настављено и на спортском плану. Немачка Демократска Република је први пут наступила на летњим Олимпијским играма у Мексико ситију 1968 када се распао заједнички тим истока и запада.

• Летње олимпијске игре 1968. у Мексико ситију освојено је 25 медаља 9 златних, 9 сребрних и 7 бронзаних и пета по укупном пласману.
• Летње олимпијске игре 1972. у Минхену освојено је 66 медаља од којих су 20 златних, 23 сребрних и 23 бронзаних и трећи у укупном пласману иза САД које имају 91 медаљу.
• Летње олимпијске игре 1976. у Монтреалу 1976 освојено укупно 90 медаља од чега 40 златних, 25 сребрних и 25 бронзаних, другопласирани у укупном пласману одма иза првопласираног СССР-а и први пут испред трећепласираних САД.
• Летње олимпијске игре 1980. у Москви освојено 47 златних, 37 сребрних и 42 бронзана опдличија укупно 126 одличија други иза СССР-а.
• Летње олимпијске игре 1984. у Лос Анђелесу бојкотоване.
• Летње олимпијске игре 1988. у Сеулу је последње појављивање освојено 37 златних, 35 сребрних и 30 бронзаних одличија укупно 102 друга по пласману иза СССР-а а испред САД други пут.

За све време свог обитавања на Олимпијским борилиштима НДР је оставила иза себе 409 медаља на Летњим олимпијским играма. Пливачи (женски тим нарочито), атлетичари, одбојкаши, рукометаши, гимнастичари, стонотенисери, веслачи и други многобројни спортисти оставили су неизбрисиви траг у историји спорта (извор података МОК-Међународни олимпијски комитет) Немачка Демократска Република имала је успеха и на зимским Олимпијским играма

• Зимске олимпијске игре у Греноблу 1968 прво појављивање 1 златна, 2 сребрне и 2 бронзане медаље укупно 5 једанаесто пласирана по броју медаља
• Зимске олимпијске игре у Сапору 1972 4 златне, 3 сребрне и 7 бронзаних медаља укупно 14 друго пласирани по броју медаља иза СССР-а
• Зимске олимпијске игре у Инсбруку 1976 7 златних, 5 сребрних и 7 бронзаних медаља укупно 19 друго пласирани по броју медаља иза СССР-а
• Зимске олимпијске игре у Лејк Пласиду 1980 9 златних, 7 сребрних и 7 бронзаних медаља укупно 23 друго пласирани по броју медаља иза СССР-а
• Зимске олимпијске игре у Сарајеву 1984 9 златних, 9 сребрних и 6 бронзаних медаља укупно 24 прво пласирани по броју медаља
• Зимске олимпијске игре у Калгарију 1988 9 златних, 10 сребрних и 6 бронзаних медаља укупно 25 друго пласирани по броју медаља иза СССР-а

За време свог постојања Источна Немачка освојила укупно 110 медаља на зимским Олимпијским играма (извор МОК) Атлетичари Источне Немачке су били победници у неколико олимпијских дисцлиплина. Специјално интересовање су изазивали фудбалски мечеви између Западне и Источне Немачке. Први је одигран на Светском превнству 1974. Западна Немачка је била домаћин и фаворит на првенству, али је Источна победила са 1-0.

Политика

Главни чланак: Политика Источне Немачке

Важнији политичари у НДР

Лидери - видети такође Лидери Источне Немачке

• Ерих Хонекер
• Валтер Улбрихт
• Вилхелм Пик
• Ото Гротевол
• Вили Штоф
• Егон Кренц
• Ханс Модров, последњи социјалистички председник владе
• Лотар де Мезијер, први несоцијалистички председник владе

Остали:

• Ерих Милке
• Гинтер Митаг
• Гинтер Шабовски
• Роберт Хаферман
• Грегор Гизи
• Хари Тиш
• Херман Аксен
• Хилде Бењамин
• Јоханес Р. Бехер

Привреда

Главни чланак: Привреда Источне Немачке

Демографија

Главни чланак: Демографија Источне Немачке

Култура

Главни чланак: Култура Источне Немачке

• Највиша надморска висина: Фихтелберг (1.214 m)

Види још

• Осталгија

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Источна Немачка

• AHF – Национална Народна армија (NVA)
• Разумете ли из Ruinen