Источна Славонија, Барања и Западни Срем

Из Википедије, слободне енциклопедије
Источна Славонија, Барања и Западни Срем
Застава Грб
Застава Грб
Srem baranja-srpski.png
Географија
Главни град Вуковар
Друштво
Званични језици српски
Владавина
Оснивање 1991
Престанак 1998
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
[[Портал:]]

Источна Славонија, Барања и Западни Срем је била српска аутономна област у Хрватској, чија је територија 1991. ушла у састав Републике Српске Крајине. Потом је ово подручје чинило источни део Републике Српске Крајине, географски одвојен од централног дела РСК између 1991. и 1995. године. Након пада РСК, регион је између 1996. и 1998. године био под управом Уједињених нација, да би после тога био мирним путем интегрисан у Републику Хрватску. Током овог периода, ово подручје је називано Сремско-барањска област.

Име[уреди]

Област је првобитно називана САО Источна Славонија, Барања и Западни Срем, а касније је била позната као Сремско-барањска област. Од стране Срба је такође називана Подунавска Крајина, док су је Хрвати звали "Хрватско подунавље". Понекад је за регију употребљаван и назив Источна Славонија.

Географија[уреди]

Источна Славонија, Барања и Западни Срем је укључивала делове географских регија Славоније, Барање и Срема. Границе области према Хрватској биле су успостављене на линијама фронта формираним у првој фази грађанског рата у Хрватској.

У састав области је улазио један део јужне Панонске низије. Источну границу регије је чинила река Дунав, док је око трећину западне границе чинила река Драва. Парк природе Копачки рит лоциран близу ушћа Драве у Дунав чинио је природну баријеру између Барање и остатка регије. Није постојала путна или железничка веза Барање са Славонијом и Сремом, изузев преко територије Србије (СРЈ).

Северну границу према Мађарској је чинила некадашња југословенско-мађарска граница, док је источну границу према СР Југославији (Србији) чинила некадашња републичка граница између СР Србије и СР Хрватске из времена социјалистичке Југославије.

Историја[уреди]

Оснивање области[уреди]

Српска аутономна област (САО) Источна Славонија, Барања и Западни Срем проглашена је 25. јуна 1991. а 26. јуна је њен председник постао Горан Хаџић. Област је формирана као реакција на проглашење независности Хрватске 25. јуна 1991.

Улазак у састав РСК[уреди]

19. децембра 1991. ова област је ушла у састав Републике Српске Крајине, чиме су њене институције интегрисане са институцијама РСК. Ово је била једна од три српске аутономне области у Хрватској од којих је формирана РСК. Територија ове области је била део РСК до 1995. године и за то време није чинила посебан политички ентитет, већ је била подељена на општине.

Управа УН-а[уреди]

Након војног пада централног дела РСК у августу 1995. године, подручје Источне Славоније, Барање и Западног Срема постаје фактички самостално, да би на основу Ердутског споразума оно званично дошло под управу Уједињених Нација 1996. Током овог периода, регија је била позната као Сремско-барањска област (12. новембар 199515. јануар 1998.). Обласна скупштина је 24. априла 1996. године променила име региона у Српска област Источна Славонија, Барања и Западни Срем. Област је званично укинута 15. јануара 1998. године, на дан истека UNTAES мандата, а ово подручје бива мирним путем интегрисано у Хрватску.

Становништво[уреди]

Становништво регије било је етнички мешовито. Пре рата, у регији је живело 192.163 становника, укључујући:

Током рата (1991—1995), у регији је живело 109.500 Срба.

Општине и насеља[уреди]

Током постојања РСК, регија је била подељена у 5 општина:

Главна градска насеља била су Вуковар и Бели Манастир, а друга значајнија места била су Борово Село, Дарда, Даљ, Илок и Тења.

Привреда[уреди]

Рељеф области је био равничарски са развијеном пољопривредом (највише узгој пшенице), а у регији је било и винограда и шума, као и нафтних поља (Нафтна поља Ђелетовци).

Саобраћај[уреди]

Кроз регију је пролазио Аутопут братства и јединства, али је саобраћај на њему био ометен ратним стањем. Речни превоз Дунавом је, међутим, текао неометано, док се реком Дравом тада није пловило. Железничка веза између Београда и Загреба, као и транспортна веза између Будимпеште и Сарајева које су пролазиле кроз регију биле су затворене.

Наслеђе[уреди]

Након интеграције ове регије у Хрватску, на делу овог подручја је, на основу Ердутског споразума, формирано Заједничко веће општина као институционално тело Срба у општинама источне Славоније, Барање и западног Срема.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]