Источни Тимор
Координате: 8° 58' јгш 125° 45' игд
| Демократска Република Источни Тимор República Democrática de Timor-Leste Repúblika Demokrátika Timór-Leste |
||
|---|---|---|
| крилатица: Unidade, Acção, Progresso | ||
| Химна Pátria |
||
.svg) |
||
| Главни град | Дили | |
| Службени језик | тетум, португалски | |
| Облик државе | Парламентарна република | |
| - Председник | Таур Матан Руак | |
| - Премијер | Шанана Гушмао | |
| Независност: | 2002. | |
| Површина | ||
| - Укупно | 14.874 km² (159) | |
| Становништво | ||
| - 2013. | 1.066.582 (153) | |
| - Густина | 68/km² | |
| Валута | Амерички долар и центаво кованице | |
| Временска зона | UTC +9 | |
| Интернет домен | .tl | |
| Позивни број | +670 |
|
Демократска Република Источни Тимор (тетум Repúblika Demokrátika Timór Loro Sa'e, порт. República Democrática de Timor-Leste) је острвска држава у југоисточној Азији. Обухвата источни део острва Тимор у Малајском архипелагу, два мања суседна острва и енклаву Окуси-Амбено у западном делу Тимора, која је индонезијским територијем одвојена од матице. Граничи се са Индонезијом на западу. Дужина те границе износи 228 km. Од обала Аустралије, Источни Тимор одваја Тиморско море. Цело острво Тимор има површину од 30.777 km², од чега Источном Тимору припада 15.007 km²[1].
Клима на острву је тропска, врућа и влажна, са сушним и кишним периодом године.
Главни и службени језик народа Источног Тимора је тетум, аустронезијски језик, који је претрпео јак утицај португалског језика. Португалски је такође званични језик. Енглески и индонежански језик имају статус пословних језика.
Садржај |
Историја[уреди]
Источни Тимор је од 16. века до 1975. био португалска колонија позната под именом Португалски Тимор. Данас је то једна од две већински католичке државе у Азији (друга су Филипини). Од 1975. до 2002. био је под управом суседне Индонезије. Управа је била обележена бруталношћу према становништву Источног Тимора; број жртава је процењен на 100.000 до чак 250.000.
Априла 2006. избили су нереди у Дилију. Повод је био отпуштање 591 војника услед недисциплине. У нередима је погинуло око 500 људи, а 20.000 је избегло из својих домова. У мају исте године, Аустралија, Малезија, Нови Зеланд и Португал су послали мировне трупе на острво. Средином 2007, стање и даље није стабилно, т. ј. на улицама и даље повремено избија насиље.
Демографија[уреди]
На Источном Тимору живи 1 143 667 становинка,који претежно живе око главног града Дилиа. Стаовништво чине претежно Малајско-Полиежанској порекла,ма највећа таква група је Тетум(око 100 000 људи) који жине претежно на северној обали и око главног града.Такође ту су и Мамбае(80 000) који живе око централних планина,Тукудеде(63 170)...
Религија[уреди]
На попису из 2010,96.9% процената становника су Католици,2.2% Протестаната 0.3% муслимана а 0.5% чине остали.Број црква је раста од 1974,акда их је било око 100 до 1994. преко 800 Цркава.
Привреда[уреди]
Источни Тимор једна је од најсиромашнијх земаља света. Бруто национални производ је 2003. износио око 400 милиона америчких долара, што чини 500$ по становнику годишње. До 2005, БНП је порастао на 800$ по становнику, али се овај пораст тумачи углавном иностраним субвенцијама. Око 70% привредних капацитета је уништено у периоду индонезијске власти. Привреда се заснива углавном на пољопривреди, нарочито производњи кафе. У индустрији је запослено 5% становништва. У сиромаштву живи 42% становника (податак из 2002.).
Референце[уреди]
- ^ East Timor Geography, Приступљено 8. 4. 2013.
Спољашње везе[уреди]
|
|||||||||||
|
||||||||
