Источни Тимор

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 8° 58' јгш 125° 45' игд

Демократска Република Источни Тимор
República Democrática de Timor-Leste
Repúblika Demokrátika Timór-Leste
Застава Источног Тимора Грб Источног Тимора
Застава Грб
крилатица: Unidade, Acção, Progresso
Химна
Pátria
Положај Источног Тимора
Главни град Дили
Службени језик тетум, португалски
Облик државе Парламентарна република
 — Председник Таур Матан Руак
 — Премијер Шанана Гушмао
Независност: 2002.
Површина  
 — укупно 14.874 km² (159)
Становништво  
 — 2013. 1.066.582 (153)
 — густина 68/km² 
Валута Амерички долар и центаво кованице
Временска зона UTC +9
Интернет домен .tl
Позивни број +670

Источни Тимор, или званично Демократска Република Источни Тимор (тетум Repúblika Demokrátika Timór Loro Sa'e, порт. República Democrática de Timor-Leste) је острвска држава у југоисточној Азији [1]. Обухвата источни део острва Тимор у Малајском архипелагу, два мања суседна острва и енклаву Окуси-Амбено у западном делу Тимора, која је индонезијским територијем одвојена од матице. Граничи се са Индонезијом на западу. Дужина те границе износи 228 km. Од обала Аустралије, Источни Тимор одваја Тиморско море. Цело острво Тимор има површину од 30.777 km², од чега Источном Тимору припада 14.874 km²[2].

Клима на острву је тропска, врућа и влажна, са сушним и кишним периодом године.

Главни и службени језик народа Источног Тимора је тетум, аустронезијски језик, који је претрпео јак утицај португалског језика. Португалски је такође званични језик. Енглески и индонежански језик имају статус пословних језика.

Историја[уреди]

Источни Тимор је од 16. века до 1975. био португалска колонија позната под именом Португалски Тимор. Данас је то једна од две већински католичке државе у Азији (друга су Филипини). Од 1975. до 2002. био је под управом суседне Индонезије. Управа је била обележена бруталношћу према становништву Источног Тимора; број жртава је процењен на 100.000 до чак 250.000.

Априла 2006. избили су нереди у Дилију. Повод је био отпуштање 591 војника услед недисциплине. У нередима је погинуло око 500 људи, а 20.000 је избегло из својих домова. У мају исте године, Аустралија, Малезија, Нови Зеланд и Португал су послали мировне трупе на острво. Средином 2007, стање и даље није стабилно, т. ј. на улицама и даље повремено избија насиље.

Демографија[уреди]

На Источном Тимору живи 1.143.667 становника, углавном у ширем подручју главног града Дилија. Становници Источног Тимора су претежно малајско-полинежанског порекла. Највише је припадника народа Тетум (око 100.000 људи) који живе на северној обали и око главног града. Други по бројности су припадници народа Мамбае (око 80.000 људи) који живе око централних планина.

Религија[уреди]

На попису из 2010. 96,9 % процената становника су католици, 2,2% су протестанти, 0,3% муслимани а 0,5% су припадници осталих конфесија.

Привреда[уреди]

Источни Тимор једна је од најсиромашнијх земаља света. Бруто национални производ је 2003. износио око 400 милиона америчких долара, што чини 500$ по становнику годишње. До 2005, БНП је порастао на 800$ по становнику, али се овај пораст тумачи углавном иностраним субвенцијама. Око 70% привредних капацитета је уништено у периоду индонезијске власти. Привреда се заснива углавном на пољопривреди, нарочито производњи кафе. У индустрији је запослено 5% становништва. У сиромаштву живи 42% становника (податак из 2002.).

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :