Истра

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 45° 15′ 40" СГ Ш, 13° 54′ 15" ИГД

Мапа Истре

Истра (итал. Istria, лат. Histria) је највеће јадранско полуострво површине 3.476 км² i које се налази на североисточној обали Јадрана. Највећим делом се налази у Хрватској (90%) и Словенији, док се подручје око места Миље налази у Италији. Положај Истре између Тршћанског и Кварнерског залива, односно Јадранског мора и средње Европе омогућили су развој векиких градова Трста, Копра, Пуле, Ријеке, бродоградилишта, интензивног саобраћаја, те европски значајног туристичког комплекса.

Географија[уреди]

Типични истарски крајолик

Географска граница Истре према северу је планински ланац Ћићарија, а према истоку хрбат Учке (тако да нпр. Опатија није део Истре него Кварнера).

Западна обала Истре је плића и боље разведена, док је источна стрма и слабије насељена. Истра се обично дели на три дела:

  • Црвена Истра (западна обала), где превладава црвено-смеђа земља (црвеница)
  • Сива Истра (средишња Истра), због сивог глиненастог тла и
  • Бела Истра (падине Учке и источни део полуострва) због каменитог тла.

Важни градови и општине у Истри су Пула, Пазин, Пореч, Ровињ, Умаг, Лабин, Бузет, Мотовун, Копар, Пиран итд.

Историја[уреди]

Назив „Истра“ према неким изворима потиче од илирског племена Хистри, које је живело у том подручју. Римљани су Истру освојили тек након два војна похода - 177. п. н. е.

Након пропасти Римског царства регију су пљачкали Готи и Лангобарди. 789. године Истра је припала Франачкој (под Пипином III) и након тога је њоме владао цео низ грофова, аквилејски патријарси и Венецијанска Република.

Истра је припала Хабзбурговцима 1779. године, а од 1805. до 1813. Истра је била под влашћу Наполеона.

Након Првог светског рата Истра је прешла у руке Италије, након што је њена власт подржана од западних сила добила територије обећане Лондонским уговором из 1915.

Демографија[уреди]

Већина становника Истре говори чакавским наречјем. У градовима западне обале људи се подједнако добро служе и италијанским језиком. У истим насељима постоји становништво које говори аутохтоним романским језиком - истриотским.

На истоку Истре, подно Ћићарије, живе Ћићи, становништво румунског порекла које говори мешавином румунског, хрватског и италијанског.

На простору Истре може се издвојити део у саставу Хрватске који обухвата око 90% Истарског полуострва иу којем живе већином Хрвати са око 75% становништва док је од мањина најбројнија италијанска Италијани, 7% а остатак разни други народи .

Истра у саставу Словеније обухвата око 9% Истарског полуострва, а Словенци су апсолутно већинско становништво.

Истра у саставу Италије обухвата мање од 1% површине Истре и обухвата свега две мале општине код Трста од којих су у једној већински Словенци ау другој Италијани.


Демографска историја[уреди]

За време аустријске власти у 19. веку, становништво Истре чинили су велики број Италијана, Хрвати, Словенци те мањи број Влаха, поменутих Ћића и Срба.

Према аустријском попису из 1910. годние, од укупних 404.309 становника Истре, 41,6% говорило је хрватски, 36,5% италијански, 13,7% словеначки, 3,3% немачки и 0,2% румунски језик. Током последњих деценија хабзбуршке власти у Истри се развија туризам. Тада су углавном на западној обали Истре живели Италијани, док су други делови углавном били насељени Хрватима и Словенцима.

У другој половини 19. века дошло је етничких конфликта, јер су италијански покрети желели да уједине Трст и Истру са Италијом, док су Словенци и Хрвати желели да се уједине са осталим јужним Словенима. Конфликт је био и класног карактера, јер су Италијани живели углавном у градовима, док су Словенци и Хрвати живели у сеоским подручјима Истре.

По завршетку Другог светског рата Истра је постала део Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Партизани су 1945. побили многе Италијане бацивши их у фојбе. Говори се о хиљадама бачених у крашке јаме. У првих неколико година након рата је Истру напустило неколико десетака хиљада становника (око броја још увек не постоји сагласност међу историчарима), махом Италијана, који се деле на „езуле“ и „оптанте“. Езули су избеглице које су отишле одмах након рата, а оптанти су они који су одабрали (оптирали) да оду из Југославије, а Италија се обвезала да ће бринути за њих. Велики број људи који су одлазили из Истре само су се привремено задржавали у Италији и касније кретали у друге земље.

Пула је била већински италијански град. Између децембра 1946. и септембра 1947. град је напустило 28.000 од 32.000 становника.

Ипак, Истра има традицију етничке толеранције и премда се већина становника данас изјашњава као Хрвати (становништво је заправо доста измешано), јак је осећај регионалне припадности. Данас је италијанска национална мањина малобројна (чини око 5% становништва). Становници имају право да говоре италијанским или хрватским језиком (словеначким у словеначким деловима Истре) у јавним установама.

Туризам[уреди]

Почеци развоја истарског туризма уочљиви су већ у доба римске империје, а врхунац достиже 1988-89. године, а и сада последњих година. У почетку (римско доба) изграђена су здања као што је Веспазијанов амфитетар у Пули из 1. века који је служио за забаву грађанима и туристима, а могао је да прими око 20.000 гледалаца. Осим тога древни Римљани, познати по уживању у чарима живота, за своју разоноду и одмор саградили су многобројне виле на приобаљу, нпр. на Брионима, данашњем националном парку.

Географски положај Истре у близини главних копнених и поморских путева средишње Европе и угодна средоземна клима, близина топлог мора и богатство питомих природних лепота су највећи разлог развоја туризма на овим подручјима.

Почетке савременог туризма налазимо у раним годинама 19. века. У времену Аустроугарске монархије све више бујају туристички садржаји: хотели, пансиони, угоститељски локали, морска и термална купалишта, ничу дуж целе обале. Градови Порторож, Умаг, Пореч, Ровињ, Пула с Бријунским отоком на западној обали па до Рапца и Ловрана на истоку, развијају се у праве туристичке градове. Предузетници све више улажу у истарски туризам. Ако изузмемо раздобља Првог и Другог светског рата, те рата током 1990-их, који Истри није нанео разарања (али свакако стагнацију), тренд развоја и садржајног обогаћивања истарског туризма се наставља.

Данашња туристичка Истра обилује мноштвом најразноврснијих туристичких капацитета и садржаја од оних на њеном обалном, приморском делу, до оних све актуелнијих и траженијих у унутрашњим руралним подручјима. Осим већ познатог стационарног туризма у многобрјоним хотелима, апартманским насељима, камповима, приватним смештајима, данас се у Истри све више развија наутички туризам, конгресни, излетнички, ловни и риболовни, агротуризам, културни, етно-гастрономски, спортско-рекреациони, ронилачки, коњички и еколошки туризам.

Занимљивости[уреди]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]