Иљушин
| Врста компаније | Развој и производња |
|---|---|
| Делатност | Аеронаутика, војна индустрија, ваздухопловство |
| Година оснивања | 13. јануар 1933. године Москва, Русија |
| Оснивач(и) | Сергеј Владимирович Иљушин |
| Седиште | Москва |
| Производ(и) | Војне и цивилне авионе |
| Број запослених | око 12 000 |
Иљушин (рус. Авиационный комплекс имени С. В. Ильюшина) је руски пројектант и произвођач авиона кога је основао Сергеј Владимирович Иљушин.
Садржај |
Историјат [уреди]
Потпредседник Комесаријата тешке индустрије СССР и шеф ваздухопловне индустрије П. И. Баранов је 13. јануара 1933. године, при фабрици No 39 формирао „Централни Конструкциони Биро (ЦКБ)“ за пројектовање и производњу лаких авиона. Према руководиоцу бироа добио је прво незванично назив С. В. Иљушин, а након његовог пензионисања и смрти цео тај комплекс је према њему добио назив рус. Авиационный комплекс имени С. В. Ильюшина.
Већ 1935. године, из овог бироа излази двомоторни бомбардер са радном ознаком ЦКБ-26 с следеће године његова побољшана варијанта ЦКБ-30, који након пуштања у производњу добио војну ознаку ДБ-3. Овај авион је у августу месецу 1936. године предат на употребу Црвеној Армији и са њим је 1938. и 1939. године, оборен први светски рекорд који је приписан совјетској авијацији. Серијска производња овог авиона почиње 1937. године. Цивилна верзија овог авиона добила је назив „Москва“ и са њим су за то време обављени изванредни летови на релацији Москва - Далеки исток и у Северну Америку.
Од 1935. године, па надаље овај тим пројектује авион за противтенковску борбу, за уништавање војних објеката иопреме и живу силу непријатеља. Авион је носио ознаку ЦКБ-55 или оклопни јуришник БШ-2. Испитивање авиона је почело 2. октобра 1939. године, а производња уочи самог рата. Када је донета одлука о преименовању авиона (према имену главног конструктора) ЦКБ-55 је добио ознаку Ил-2 а бомбардер ДБ-3 (ЦКБ-26/30), носи ознаку Ил-4. Оба авиона су ушла у историју, Ил-4 као први савезнички авион који је бомбардовао Берлин, а Ил-2 авион који је произведен у јако великом броју примерака око 36 000 примерака и постао родоначелник новог вида авијације „јуришне авијације“, авион се прославио под надимком „летећи тенк“. Може се слободно рећи да је авион Ил-2 био ефикасно оружје које је постала препрека за спровођење Блицкрига.
За време рата, ОКБ Иљушин и фабрика се дислоцирани у Кујбишев (Самара), а после рата биро се поново враћа у Москву и ради на пројекту првог совјетског транспортног/путничког авиона Ил-12. На бази овог авиона развија се нови путнички авион Ил-14 са вишим перформансама од свог претходника. Ово уједно и постаје постепена преоријентација на путнички и транспортни програм комплетног Завода. Први четворомоторни бамбардер на млазни погон Ил-22 је дело конструктора и запослених у Заводу Иљушин.
У току свог пословања, ова фирма је развила и произвела веома успешне авионе, овде се наводе само најзначајнији: јуришници Ил-2, Ил-10, Ил-102; бомбардери Ил-4, Ил-28, Ил-38; путнички Ил-14, Ил-18, Ил-62, Ил-86 и Ил-96; и транспортни авиони Ил-12, Ил-76, Ил-96Т и Ил-114Т.
Структура пословног система Иљушин [уреди]
Авиационный комплекс имени С. В. Ильюшина (Пословни систем Иљушин) има следећу структуру:
- Конструкциони биро авиона седиште: Москва,
- Прототипска производња седиште: Москва,
- Филијала - Опитни центар седиште: аеродром Жуковски Московска област,
- Центар за обуку кадрова седиште: Московска област-округ Дмитров,
- Центар за ремонт транспортних авиона седиште: Новгород,
- Представништво седиште: Ташкент, Узбегистан,
- Филијала Иљушина седиште: Вороњеж,
- Филијала Иљушина седиште: Уљановск и
- Огранак Иљушина седиште: Рјазан-град
По одлуци руске владе Авиациони комплекс Иљушин је 2006. године интегрисан у нову "Уједињену авио-производну корпорацију".
Авиони [уреди]
| Назив авиона | НАТО ознака | Година | Намена авиона |
|---|---|---|---|
| ДБ-3 | - | 1936. | тешки бомбардер |
| Иљушин Ил-1 | - | 1943. | тешки ловац |
| Иљушин Ил-2 | Bark | 1940. | јуришни бомбардер |
| Иљушин Ил-4 | Bob | 1939. | тешки бомбардер |
| Иљушин Ил-6 | - | 1943. | бомбардер дугог домета |
| Иљушин Ил-8 | - | 1943. | тешки бомбардер |
| Иљушин Ил-10 | Beast | 1944. | јуришни бомбардер |
| Иљушин Ил-12 | Coach | 1945. | средње линијски путнички авион |
| Иљушин Ил-14 | Crate | 1950. | средње линијски путнички авион |
| Иљушин Ил-16 | - | 1945. | јуришни бомбардер |
| Иљушин Ил-18с Аш73 | Clam | 1946. | дуго линијски путнички авион (са клипним моторима) |
| Иљушин Ил-18 | Coot | 1957. | дуго линијски путнички авион (са турбоелисним моторима) |
| Иљушин Ил-20 | - | 1948. | јуришни бомбардер (експериментални) |
| Иљушин Ил-20 | Coot-A | 1968. | авион за против електронско ратовање |
| Иљушин Ил-22 | - | 1947. | тактички бомбардер |
| Иљушин Ил-24 | - | 1983. | извиђач |
| Иљушин Ил-28 | Beagle / Mascot | 1948. | тактички бомбардер |
| Иљушин Ил-30 | - | 1949. | тактички бомбардер |
| Иљушин Ил-32 | - | 1948. | десантна једрилица |
| Иљушин Ил-38 | May | 1961. | против подморнички патролни авион |
| Иљушин Ил-40 | Brawny | 1953. | јуришни бомбардер |
| Иљушин Ил-42 | - | 1967. | јуришни бомбардер |
| Иљушин Ил-46 | - | 1952. | тактички бомбардер |
| Иљушин Ил-54 | Blowlamp | 1955. | средњи бомбардер |
| Иљушин Ил-62 | Classic | 1963./1969. | дуго линијски путнички авион (са турбомлазним моторима) |
| Иљушин Ил-76 | Candid | 1971./1978./1981./1982./1995./2006. | средњи линијски транспортни/путнички авион |
| Иљушин Ил-78 | Midas | 1983. | авио танкер |
| Иљушин Ил-80 | Maxdome | 1992. | летеће командно место |
| Иљушин Ил-82 | - | 1989. | летеће командно место |
| Иљушин Ил-86 | Camber | 1976. | средњи линијски путнички авион |
| Иљушин Ил-87 | Camber | 1992. | летеће командно место |
| Иљушин Ил-96 | - | 1988./1993./1997./2005. | дуго линијски широко трупни путнички авион |
| Иљушин Ил-102 | - | 1982. | тешки бомбардер |
| Иљушин Ил-103 | - | 1994. | лаки туристичко/путнички/тренажни авион |
| Иљушин Ил-114 | - | 1990./1996./1999. | транспортни/путнички авион за кратко линијски саобраћај |
Галерија слика [уреди]
Види још [уреди]
Литература [уреди]
- Јанић, Чедомир (2003) (на ((sr))). Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS).
- Kramer, Andrew E. (22. 2. 2006.) (на ((en))). Russian Aircraft Industry Seeks Revival Through Merger. NY: The New York Times.
- Gordon, Yefim; Komissarov, Dimitriy.; и Sergey; (2004.) (на ((en))). OKB Ilyushin: A History of the Design Bureau and its Aircraft. London: Ian Allan. ISBN 1-85780-187-3.
- Gunston, Bill (1995.) (на ((en))). The Osprey Enciklopedia of Russian Aircraft from 1875 - 1955.. London: Osprey Aerospace.. ISBN 1-85532-405-9.
- Donald, David (1997) (на ((en))). The Complete Encyclopedia of World Aircraft. NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7.
- Donald, David (2000) (на ((en))). The Encyclopedia of Military Aircraft. NY: Barnes & Noble.
- Guston, Bill (1995.) (на ((en))). The Encyclopedia of Modern Warplanes. NY: Barnes & Noble.
- Rendall, David (1999) (на ((en))). Jane's Aircraft Recognition Guide (2nd ed.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2.
- Taylor, Michael (1996) (на ((en))). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997. London: Brassey's.
- Taylor, Michael (1999.) (на ((en))). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000. London: Brassey's.
- Shavrov, V.B. (на ((en))). History of the aircraft construction in the USSR. ISBN 5-217-02528-X.
Спољашње везе [уреди]
- „Zvanični sajt Iljušina:“ (на ((ru)),((en))). www.ilyushin.org Приступљено 30.10.2010
- „Alfavitniji katalog I“ (на ((ru))). Уголок неба. 2004 Приступљено 30.10.2010
- „Недолгии век Ил-96-300“ (на ((ru))). www.rbcdaily.ru Приступљено 04. 11. 2010.
- „Ilyushin Finance Co.“ (на ((ru)),((en)),((es))). www.ifc-leasing.com Приступљено 04. 11. 2010.
- „Sergej Vladimirovich Ilyushin 1894-1977.“ (на ((en))). www.ctrl-c.liu.se Приступљено 04. 11. 2010.
- „Ilyushin Aviation Complex OJSC“ (на ((en))). www.globalsecurity.org Приступљено 22. 11. 2010.
- „Ilyushin“ (на ((en))). www.economypoint.org Приступљено 24. 11. 2010.
|
||||||||||||||||||||||||||||||||