Иљушин Ил-32

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иљушин Ил-32
Општи подаци
Намена десантна једрилица
Посада 1
Број путника 60 или 7.000 kg
Порекло Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Произвођач Иљушин
Пробни лет 20. август 1948.
Уведен у употребу прототип
Статус не оперативан
Први корисник РВ Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Број примерака 1
Димензије
Дужина 24,84 m
Размах крила 35,8 m
Површина крила 159,50 m²
Маса
Празан 9.600 kg
Нормална полетна 16.600 kg
Погон
Физичке особине
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 327 km/h
Плафон лета 4.000 m
Портал:Ваздухопловство

Иљушин Ил-32 је била тешка совјетска десантна једрилица направљена после Другог светског рата могла је да пренесе 60 падобранаца са пуном ратном спремом или 7.000 kg терета

Пројектовање и развој[уреди]

После Другог светског рата у Совјетском Савезу се посветило доста пажње ваздушно десантним јединицама а у том склопу и развоју транспортних авиона и једрилица. У току рата совјети су имали доста искуства са пројектовањем и израдом једрилица које су достизале носивост и до 2,5 тоне. Министарски савет је наложио ОКБ Иљушин да од 20. септембра 1947. почне са пројектом једрилице носивости 7.000 kg. Пројект и прототип под називом Ил-32 су завршени у рекордном року и већ 20. августа 1948. године обављен је први пробни лет ове једрилице.

Технички опис[уреди]

Три пројекције једрилице Иљушин Ил-32

Једрилица Ил-32 је била потпуно металне конструкције од алуминијума, била је једнокрилна са високо постављеним крилом. Стајни трап је био фиксан система „трицикл“ са предњом носном ногом. Трап је омогућавао да једрилица „клекне“ на носни или репни део што знатно олашава утовар или истовар терета из једрилице. Носни и репни део су могли да се отворе на десну страну (бок) за угао од 95°. Попречни пресек трупа је правоугаон тако да се може максимално искористити унутрашњи простор једрилице. Под приземљене једрилице је био 650 mm удаљен од тла. Димензије товарног простора једрилице је био: висина 2,6 m, ширина 2,8 m, а дужина 11,25 m.

Оперативно коришћење[уреди]

До оперативног коришћења ове једрилице није дошло из разлога што тада у совјетском ваздухопловству није постојао одговарајући четворомоторни тегљач. Планирано је да једрилицу вуче авион Ту-75 транспортни авион развијен на основу бомбардера Ту-4, или Иљушин Ил-18с Аш73 транспортни авион са клипним моторима из 1946. године, пошто су оба пројекта ових авиона напуштена то је и једрилица остала без тегљача. Експериментални лет једрилице са тегљачем Ил-18 је обављен и она је полетела са укупном тежином од 16.600 kg, постигла је максималну брзину од 327 km/h на надморској висини од 3.000 метара и задовољила све услове предвиђене пројектним задатком и на томе је остало. Тада расположиви транспортни авион Иљушин Ил-12 није имао довољно снаге да тегли ову једрилицу, а покушаји са два авиона Ил-12 су били сувише опасни за сва три учесника у покушају. Из тог разлога ова једрилица је остала само прототип. Касније више није постојала потреба за овом врстом једрилица јер је превоз великих терета вршен огромним транспортним авионима Ан-12, Ил-76Т и Ил-96-400Т.

Земље које користе овај авион[уреди]

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Јанић, Чедомир (2003) (на ((sr))). Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS). 
  • Gordon, Yefim; Komissarov, Dimitriy.; и Sergey; (2004) (на ((en))). OKB Ilyushin: A History of the Design Bureau and its Aircraft. London: Ian Allan. ISBN 978-1-85780-187-3. 
  • Donald, David (1997) (на ((en))). The Complete Encyclopedia of World Aircraft. NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Rendall, David (1999) (на ((en))). Jane's Aircraft Recognition Guide (2nd ed.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Taylor, Michael (1996) (на ((en))). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997. London: Brassey's. 

Спољашње везе[уреди]