Иљушин Ил-86

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иљушин Ил-86

Иљушин Ил-86
Иљушин Ил-86

Општи подаци
Намена путнички
Посада 3
Број путника 264 до 350
Порекло Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР, Застава Пољске Пољска
Произвођач Фабрика авиона No.64 из Вороњежа и ПЗЛ-Пољска
Пробни лет 22. децембра 1976.
Уведен у употребу 1980.
Повучен из употребе још лети
Статус оперативан
Први корисник Аерофлот
Број примерака 106
Димензије
Дужина 59,54 m
Висина 15,81 m
Размах крила 48,06 m
Површина крила 361 m²
Маса
Празан 117.500 kg
Максимална тежина 216.950 kg
Погон
Мотори млазни
Број мотора 4
Физичке особине
Турбо-млазни мотор Кузњецов НК-86
Потисак 130
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 950 km/h
Долет 5.000 km
Плафон лета 11.000 m
Брзина пењања 600 m/min
Портал:Ваздухопловство

Иљушин Ил-86 (НАТО назив Camber) је први широкотрупни путнички авион развијен у Совјетском Савезу, намењен средње линијском авио саобраћају. Рад на пројекту је започет 1971. године а први прототип је полетео 22. децембра 1976. У редовни саобраћај га уводи Аерофлот 1980.

Пројектовање и развој[уреди]

Пројектни завод Иљушин добио је налог 1969. године да почне рад на развоју великог путничког авиона, са захтевом да користи постојеће аеродроме и инфраструктуру, превоз пртљага по принципу „пртљаг са путником“, плус контејнерски превоз испод путничке палубе, постављање троја врата опремљена властитим степеницама који омогућава укрцавање и искрцавање путника без коришћења аеродромских зграда и опреме. Авион треба да користи полетно слетне стазе највеће дужине 2.600 m, треба да има брзину крстарења од 900 km/h, и долет 3.600 km са 40 t комерцијалног терета или 5.800 km са 20 t терета, да има максимално 350 путничких места. То је био укратко пројектни задатак за авион који је касније добио ознаку Иљушин Ил-86.

Рад на пројекту је отпочео 1971. године, први пробни лет је обављен 22. децембра 1976., први пробни лет серијски произведеног авиона је обављен 25. октобра 1977. године, а демонстрациони летове за Сочи, Лењинград, Севастопољ и Ростов су обављени већ у априлу 1978. године, у редовни авио саобраћај је укључен 26. децембра 1980. године на линији Москва-Ташкент.

Технички опис[уреди]

Ил-86 је ниско/средње крилни авион, опремљен са четири турбомлазна мотора Кузњецов НК-86 који су причвршћени на гондолама испод крила. Како у Совјетском Савезу у то време нису постојали одоварајући млазни мотори а увоз страних (Иљушин је намеравао да на Ил-86 уграђује британске Ролс Ројс моторе) није био дозвољен, Иљушин је био принуђен да на авион уграђује моторе старије генерације Кузњецов НК-86 који имају велику потрошњу горива поредећи их са моторима западних произвођача. Авион има кружни пресек трупа пречника 6,08 m под притиском, има девет седишта у једном реду и два уздужна пролаза дуж кабине довољно широки да се могу мимоићи путник и стјуардеса са колицима. Путнички простор у авиону, који може да прими највише 350 путника је подељен на три кабине, а свака кабина има врата опремљена властитим степеницама које омогућавају лако укрцавање и искрцавање путника. Унутрашњост авиона је по хоризонтали подељена палубом на горњој палуби се налази путнички простор, а на доњој је простор за смештај путничког пртљага и карго простор. Ова два палубна простора су међусобно повезана фиксним степеништем. Са концептом „пртљаг са путником“ овај авион представља јединствени случај у светском ваздухопловству. Овај концепт да је заживео, вероватно би у великој мери убрзао проток путника на аеродромима и тиме смањио безпотребно задржавање авиона али пооштравање мера безбедности на аеродромима због тероризма је обезвредило овај концепт. Стајни трап има четири ноге, предња носна нога има два точка а друге три, основне ноге стајног трапа имају по четири точка. Две основне ноге стајног трапа се налазе испод крила а централна (средишња) нога испод трупа авиона. Четрнаест ниско притисних гума омогућује безбедно слетање авиона Ил-86 и на писте лошијег квалитета.

Авион је опремљен најновијом навигационом опремом и аутоматским системом контроле свих главних параметара лета што обезбеђује високу поузданост и сигурност у раду комплетног авиона и знатно олакшава рад трочлане посаде авиона, а такође омогућује лет авиона у свим метеролошким, климатским и географским условима у било које доба дана и године.

Варијанте авиона[уреди]

  • Ил-86 - основни производни модел авиона,
  • Ил-86Д - модел авиона са повећаним долетом на 8.500km, овај авион је еволуирао у касније нови авиона Ил-96,
  • Ил-86В - модел авиона са повећаним бројем места 450,
  • Ил-80 - војна варијанта Ил-86 летеће командно место,
  • Ил-87 - војна варијанта Ил-86 летеће командно место,

Оперативно коришћење[уреди]

Произведено је укупно 106 летелица. Од децембра месеца 1980. године авион је укључен у домаћи и међународни саобраћај и у односу на претходни авион Ил-62 овај авион је обезбедио знатно мање трошкове одржавања и потрошње горива. Посебна предност му је била то што није било потребно прилагођавати и опремати аеродроме за прихват ових великих авиона. У току 1981. године, овим авионом је постављено 18 светских рекорда. Ови рекорди сликовито говоре о структури и могућности авиона Ил-86. Овај авион се веома много користио за чартер летове, највећи број руских туриста на годишњи одмор у Француску, Грчку, Италију и Шпанију су летели баш овим авионом.

Након 30 година експлоатације, овај авион носи ласкаву титулу најсигурнији авион (само једна несрећа Ил-86 авио-компаније Пулково је пао непосредно након полетања са аеродрома Шереметјево 28. јула 2003. године погинула су 14 чланова посаде)компаније га полако повлаче из саобраћаја, због велике потрошње горива и буке (због које му је забрањено летење у Европску унију) авион се показао удобним за путнике и изузетно безбедним. Наследио га је авион Иљушин Ил-96 као много економичнији авион до њега.

Земље које користе или су користиле овај авион[уреди]

Иљушин Ил-86 у лету

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010) (на ((sr))). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Јанић, Чедомир; Симшић, Јово (2007) (на ((sr))). Више од летења - осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд: ЈАТ Airways. ISBN 978-86-7086-004-9. 
  • Јовановић, Владимир (фебруар 2001.). Бизнис класа. „Руско џамбо-џет“ (на ((sr))). Аеромагазин (YU-Београд: ББ Софт) 25: 29-31. ISSN: 1450-6068. 
  • Јанић, Чедомир (2003) (на ((sr))). Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS). 
  • Јанић, Чедомир (2007) (на ((sr))). Годишњак српског ваздухопловства 2007. године. Београд: Аерокомуникације. ISSN 1820-9122. 
  • Gordon, Yefim; Komissarov, Dimitriy.; и Sergey; (2004) (на ((en))). OKB Ilyushin: A History of the Design Bureau and its Aircraft. London: Ian Allan. ISBN 978-1-85780-187-3. 
  • Gunston, Bill (1995) (на ((en))). The Osprey Enciklopedia of Russian Aircraft from 1875 - 1955.. London: Osprey Aerospace.. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Donald, David (1997) (на ((en))). The Complete Encyclopedia of World Aircraft. NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David (2000) (на ((en))). The Encyclopedia of Military Aircraft. NY: Barnes & Noble. 
  • Guston, Bill (1995) (на ((en))). The Encyclopedia of Modern Warplanes. NY: Barnes & Noble. 
  • Rendall, David (1999) (на ((en))). Jane's Aircraft Recognition Guide (2nd ed.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Taylor, Michael (1996) (на ((en))). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997. London: Brassey's. 
  • Taylor, Michael (1999) (на ((en))). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000. London: Brassey's. 

Спољашње везе[уреди]