Иџеван

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иџеван
Իջևան

Ijevan landscape.jpg
Поглед на Иџеван

Основни подаци
Држава Застава Јерменије Јерменија
Основан крајем XVIII века
Стара имена Каравансарај (до 1920.)
Становништво
Становништво (2009.) 20.500
Густина становништва 4,4 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 40°52′N 45°09′E / 40.87, 45.15
Временска зона UTC+4 (лети UTC+5)
Надморска висина 755 м
Површина 4.62 км²
Иџеван на мапи Јерменије
{{{alt}}}
Иџеван
Иџеван на мапи Јерменије
Остали подаци
Поштански код 4001, 4002
Позивни број +374 (263)
Регистарска ознака 57
Веб-страна Иџеван инфо портал

Иџеван (јерм. Իջևան) је град у Јерменији и административни центар марза Тавуш. Смештен је у подножју истоимене планине, на обе обале реке Акстафа, у покрајини Тавуш на крајњем североистоку земље. Удаљен је 137 km североисточно од престонице Јеревана. Кроз град пролази ауто-пут ЈереванТбилиси (који тренутно саобраћа само до границе са Азербејџаном која је затворена), а град има и властиту железничку станицу још од 1870. године.

Географија[уреди]

Град се налази у долини реке Агстев, на надморској висини од 755 метара,[1] окружен високим планинским врховима са густим шумама и местимично бујним пашњацима. Просечна годишња темпереатура је око 10,6 °C (у јануару 0 °C, а у јулу 21,3 °C). Апсолутни температурни максимум износио је 37 °C, а апсолутни минимум -23 °C. Годишњи просек падавина је 562 mm. На улаз у град се налази и малено језерце по имену Спитак.

Историја[уреди]

Oснован је као сеоце Каравансарај (тур. Karvansaray) у XVIII веку, да би 1920. добио садашње име Иџеван.[2] Оба имена, и турско и јерменско, се могу превести као гостионица, или одмориште. Град је познат као свратиште на важном трговачком путу, а стари градски центар се налазио 10 км јужније од данашњег града.

У периоду 16041605. стари град је готово уништен у честим персијским упадима. Крајем XVIII века основано је ново насеље на месту садашњег града (углавном од стране насељеника из Карабага и села јереванског каната).

29. новембра 1920. град је заузела совјетска Црвена армија (након што су побуњени радници против актуелне власти основали револуционарни комитет у помоћ је позван СССР). Кућа у којој је основан револуционарни комитет је у совјетско доба имала функцију историјско-револуционарног музеја.

Иџеван је 1958. добио статус насеља градског типа, да би већ 1961. добио статус града. Град је гасифициран 1964. године.

Година Становника
1831. 440
1873. 1.016
1926. 2.261
1959. 7.639
1976. 15.000
2001. 20.200
2009. 20.500
Симбол Иџевана су ручно ткани теписи

Економија[уреди]

У совјетско време град је доживео велики индустријски напредак, посебно у области дрвне индустрије и у занатству. Иџеванска тканица тепиха је била највећа мануфактура тог типа на Кавказу, и трећа по величини у целом СССР-у. Међутим, након распада СССР-а овај регион је доживео економски колапс.

Данашња економија града почива на малим прехрамбеним погонима и фабрици машинских делова. Најважнији су ипак „Иџевански вински подруми“[3] на самом улазу у град (познати су по свом вину од нара). У близини се налази 20 минералних извора.

Град има и властиту телевизију и новине.

Туризам[уреди]

Стадион Арнар

Тавуш се убраја у најпиторескније регије Јерменије и цео регион је идеалан за ваздушне бање. У вароши се налази и хотел са 200 кревета изграђен 1969. У регији се налази велики број културно историјских споменика:[4]

  • Манастир Макараванк — из X века налази се 16 km северно од Иџевана и чувен је по својим каменим громадама зелене и љубичасте боје. Манастир се налази у шуми изнад села Ачајур.
  • Манастир Аракелоц — из XIII века, пар километара северно од вароши.
  • Манастир Кирантс — је из VIII века и налази се 10 km северно од вароши.
  • Кањон Јенокаван у близини истоименог села, северно од Иџевана. Привлачан по лепоти својих клифова, пећина, речица и каскада, окружен густом шумом. У пећини Анапат налазе се бројни цртежи из предхришћанског периода. У кањону се налази и неколико ресторана и одмаралиште.

Култура и образовање[уреди]

У граду се од 1994. године налазе нека одељења државног универзитета са око 700 студената на одсецима за математику, физику, јерменски језик и књижевност, историју, педагогију и психологију.[5]

У периоду од 1985. до 1990. у граду се одржавао годишњи симпозијум посвећен скулптури уз учешће уметника из целог света. Због тога је град и добио епитет град 100 скулптура, иако се данас у самом граду налази 116 скулптура. У граду се налазе мали етнографски музеј и галерија.

Спорт[уреди]

У Иџевану је 2007. саграђен стадион Арнар који је већ наредне године био домаћин финалне утакмице купа Јерменије између ФК Арарата и ФК Банантса. Постојао је и фудбалски клуб Бентонит Иџеван који је 2007. угашен због финансијских проблема.

Градови побратими[уреди]

Француска Валанс од 1996.

Референце[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Иџеван