Кабари
Кабари или Кавари су били турски народ који је у 9. веку живео у конфедерацији племена у пределима око данашњег града Полтаве у Украјини.
Садржај |
Историја [уреди]
До средине 9. века, ова племена су живела заједно са Хазарима и признавала врховну власт великог кана. Племенска побуна против врховне власти Великог кана која је избила средином 9. века издвојила је три племена и она је била тих размера да је привукла пажњу цара Константина VII Порфирогенита. Константин ју је споменуо у свом делу Управљање царством De administrando imperio.
Турско присуство међу Мађарима објашњава се Византијским протоколом, по којем је свака држава имала свог представника у некој другој држави у својој сфери интересовања. Мађарски племенски владари су у овим препискама били називани турским кнежевима.[1]
Спајање са Мађарима [уреди]
Око 833. године, мађарска племена су живела у такозваној Магна Хунгарије која је била смештена у околини Урала и Леведији која је била егзистирала између река Дон и Дњепар, и била су у директном додиру са великим царством Хазара.
Мађари су, у временском периоду од 850. до 860. године, из своје домовине Леведије били потиснути од стране Печењега и прешли су на нове просторе које су назвали Етелкез (Etelköz). Мађари су стигли до Дунава негде око 880. године. Своје латинско име Угари по многим изворима Мађари су добили у овом периоду. По једној теорији име угари је потекло од турске речи On-Oghur што би значило десет племена[2], који се односио на седам мађарских и три кабарска племена.[3]. Такође је и име Утигури Onoghur могући извор[4].
Долазак у Панонску низију [уреди]
Недуго после пристизања мађарских племена на границе византијског царства, византијски цар Лав VI је ушао у рат са Бугарима и њиховим царем Симеоном, када је у помоћ позвао здружена мађарска племена. Племена предвођена Арпадом су се одазвала и прешла Дунав да би напали Бугаре. У међувремену су Бугари у помоћ призвали Печењеге који су напали Мађаре и присилили их да се повуку, тако да се овај покушај ширења неславно завршио за Мађаре и Кабаре.
Тадашњи немачки краљ Арнулф Карантанијски, који је био у рату са Великоморавском кнежевином у периоду од 882. до 894. године, одлучио је да затражи помоћ од Арпада. Арпад је то прихватио и здруженим снагама су победили Сватопулка, који је тада вероватно и погинуо 894. године и Великоморавска кнежевина је пропала и тиме отворила пут усељавању Мађара на данашње просторе.
Кабари, који су се придружили у овој мађарској миграцији са украјинских степа у Панонску низију, су помогли при освајању данашњих територија модерне Мађарске. Већински део Кабара се населио у пределима округа Бихар, део некадашње Краљевине Угарске, а данас у Румунији.
Заоставштина [уреди]
Једно од имена у Кијевском писму, Киабар, указује и на могућност да се део Кабара населио у околину Кијева, бар онај део који је био јеврејске вероисповести.
Кабари су по вери били веома отворени. Кроз историју има забележака да су Кабари били и израелити, хришћани, муслимани и шаманисти[5].
Кабари су у Панонској низији се асимиловали у већинску мађарску популацију, тако да за собом нису оставили никаквог јасног трага осим покоје речи из архаичног турског језика.
Референце [уреди]
- ^ Rene Grousset, The Empire of the Steppes, p.178. Rutgers University Press, 1988. ISBN 0-8135-1304-9
- ^ Marcantonio, Angela. The Uralic Language Family, p.33. Blackwell Publishing, 2002. ISBN 0-631-23170-6
- ^ Rady, Martyn C. Nobility, land and service in medieval Hungary, p.12. Macmillan, 2000. ISBN 0-333-80085-0
- ^ Sinor, Denis. The Cambridge History of Early Inner Asia, p.143. Cambridge University Press, 1990. ISBN 0-521-24304-1
- ^ Golden, Peter B. "The Conversion of the Khazars to Judaism." The World of the Khazars: New Perspectives. Brill, 2007. p. 150.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
- Константин Багренородни. За управлението на империята, гл.38-39
- Шушарин В. П. Ранний этап этнической истории венгров (Историја Мађара). — М.,1997. ISBN 5-6004-105-5
