Кабари

Из Википедије, слободне енциклопедије

Кабари или Кавари су били турски народ који је у 9. веку живео у конфедерацији племена у пределима око данашњег града Полтаве у Украјини.

Историја[уреди]

До средине 9. века, ова племена су живела заједно са Хазарима и признавала врховну власт великог кана. Племенска побуна против врховне власти Великог кана која је избила средином 9. века издвојила је три племена и она је била тих размера да је привукла пажњу цара Константина VII Порфирогенита. Константин ју је споменуо у свом делу Управљање царством De administrando imperio.

Турско присуство међу Мађарима објашњава се Византијским протоколом, по којем је свака држава имала свог представника у некој другој држави у својој сфери интересовања. Мађарски племенски владари су у овим препискама били називани турским кнежевима.[1]

Спајање са Мађарима[уреди]

Око 833. године, мађарска племена су живела у такозваној Магна Хунгарије која је била смештена у околини Урала и Леведији која је била егзистирала између река Дон и Дњепар, и била су у директном додиру са великим царством Хазара.

Мађари су, у временском периоду од 850. до 860. године, из своје домовине Леведије били потиснути од стране Печењега и прешли су на нове просторе које су назвали Етелкез (Etelköz). Мађари су стигли до Дунава негде око 880. године. Своје латинско име Угари по многим изворима Мађари су добили у овом периоду. По једној теорији име угари је потекло од турске речи On-Oghur што би значило десет племена[2], који се односио на седам мађарских и три кабарска племена.[3] Такође је и име Утигури Onoghur могући извор[4].

Долазак у Панонску низију[уреди]

Недуго после пристизања мађарских племена на границе византијског царства, византијски цар Лав VI је ушао у рат са Бугарима и њиховим царем Симеоном, када је у помоћ позвао здружена мађарска племена. Племена предвођена Арпадом су се одазвала и прешла Дунав да би напали Бугаре. У међувремену су Бугари у помоћ призвали Печењеге који су напали Мађаре и присилили их да се повуку, тако да се овај покушај ширења неславно завршио за Мађаре и Кабаре.

Тадашњи немачки краљ Арнулф Карантанијски, који је био у рату са Великоморавском кнежевином у периоду од 882. до 894. године, одлучио је да затражи помоћ од Арпада. Арпад је то прихватио и здруженим снагама су победили Сватоплука, који је тада вероватно и погинуо 894. године и Великоморавска кнежевина је пропала и тиме отворила пут усељавању Мађара на данашње просторе.

Кабари, који су се придружили у овој мађарској миграцији са украјинских степа у Панонску низију, су помогли при освајању данашњих територија модерне Мађарске. Већински део Кабара се населио у пределима округа Бихар, део некадашње Краљевине Угарске, а данас у Румунији.

Заоставштина[уреди]

Једно од имена у Кијевском писму, Киабар, указује и на могућност да се део Кабара населио у околину Кијева, бар онај део који је био јеврејске вероисповести.

Кабари су по вери били веома отворени. Кроз историју има забележака да су Кабари били и израелити, хришћани, муслимани и шаманисти[5].

Кабари су у Панонској низији се асимиловали у већинску мађарску популацију, тако да за собом нису оставили никаквог јасног трага осим покоје речи из архаичног турског језика.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Grousset (1988), стр. 178.
  2. ^ Marcantonio (2002), стр. 33.
  3. ^ Rady (2000), стр. 12.
  4. ^ Sinor (1990), стр. 143.
  5. ^ Golden (2007), стр. 150.

Литература[уреди]

  • Golden, Peter B. (2007). „The Conversion of the Khazars to Judaism“. The World of the Khazars: New Perspectives. Brill. стр. 150. 
  • Rady, Martyn C. (2000). Nobility, land and service in medieval Hungary. Macmillan. стр. 12-. ISBN 978-0-333-80085-0. 
  • Sinor, Denis (1990). The Cambridge History of Early Inner Asia. Cambridge University Press. стр. 143-. ISBN 978-0-521-24304-9. 
  • Grousset, Rene (1988). The Empire of the Steppes. Rutgers University Press. стр. 178-. ISBN 978-0-8135-1304-1. 
  • Marcantonio, Angela (2002). The Uralic Language Family. Blackwell Publishing. стр. 33. ISBN 978-0-631-23170-7. 

Спољашње везе[уреди]